7

Epiduralna anestezija – sve što bi trebalo da znate

Kada test za trudnoću konačno pokaže dve crtice ili plusić, buduća majka će odmah osetiti neopisivo uzbuđenje. Čeka je devet nezaboravnih i neponovljivih meseci – vreme kada će se zbližiti sa svojom bebom i neizmerno je zavoleti, čak i pre nego što je fizički upozna. Međutim, kako se porođaj bliži, strah se sve više meša s uzbuđenjem. 

Nije tajna da prirodni porođaj može biti veoma bolan. Prag bola nije za sve isti, ali će sve porodilje posvedočiti da je reč o prilično bolnom iskustvu. Još ako čuje nekoliko “horor priča” iz prve ruke – trudnica će zaista početi da strepi od porođaja. Ne postoji čarobno rešenje koje će celokupan porođaj pretvoriti u sasvim prijatno iskustvo, ali je epiduralna anestezija nešto najbliže magiji koja može blokirati porođajni bol.

Šta je epiduralna anestezija?

Epiduralna anestezija se danas često primenjuje u akušerstvu. Reč je o regionalnoj anesteziji kojom se blokira bol prilikom porođaja. Zapravo se radi o anelgeziji, jer je cilj uklanjanje bola, a ne kompletan gubitak osećaja u određenoj regiji. Kombinacija anestetika i analgetika ima dvojaku ulogu: anestetik ima zadatak da blokira nervne završetke i tako onemogući okidanje nervnih impulsa, dok je zadatak analgetika da utiče na bol u kičmenoj moždini. Buduća majka će sve vreme biti budna, dok će epidural delovati samo na bol, ali ne i na svest.

Kada i kako se daje epiduralna anestezija?

Epiduralna anestezija se daje kada je cerviks otvoren 3-5 cm ili kada pukne vodenjak. Kontrakcije bi trebalo da budu sinhronizovane i jake i da dolaze na svaka 3-4 minuta. Kada je pregledom utvrđeno da su ispunjeni svi uslovi, epiduralnu anesteziju će uvesti anesteziolog. Važno je napomenuti da se kateter kroz koji se daje epidural postavlja pre aktivnog dela porođaja, dakle pre nego što kontrakcije postanu intenzivne.

Anesteziolog će naložiti trudnici da legne na bok ili da sedne i ostane veoma mirna. Zatim će dezinfikovati regiju i uvesti iglu, dati lokalni anestetik i postaviti kateter. Igla se pažljivo izvlači, a kroz kateter se daje epidural. Kateter je zapravo plastična cevčica, čiji će se jedan kraj naći u epiduralnom prostoru, a drugi se dovodi do ramena porodilje (radi nesmetanog uvođenja epidurala). Već nakon 5-10 minuta od uvođenja prve doze anestetika, porodilja će primetiti da je bol prilikom kontrakcija daleko blaži. Kateter se vadi posle porođaja, a dejstvo anestetika (nažalost) prestaje da deluje već nakon nekoliko sati. 

Zadatak epidurala jeste da ukloni bol, tako da trudnica neće osetiti porođajne bolove, ali će osetiti nagon da se napne. Dakle, nećete osećati kontrakcije niti bol, ali hoćete napon. Dodatne doze anestetika se, po potrebi, uvode tokom celog porođaja, a završna doza se daje nakon porođaja. Tada je zadatak anestetika da blokira bol koji bi trudnica mogla osetiti prilikom naknadnih zahvata, poput epiziotomije.

Epidural ponekad može prouzrokovati usporavanje porođaja, jer su kontrakcije slabije. S druge strane, porodilja će biti opuštenija jer ne oseća bol, što može dovesti do lakšeg i bržeg otvaranja grlića i lakšeg i bržeg porođaja.

Pitanje koje često postavljaju trudnice je: da li epiduralna anestezija boli? Odgovor bi bio: ne boli, ali možete osetiti neprijatnost. Neprijatnost se vezuje za ubod iglom, dok se kratkotrajan bol može osetiti prilikom uvođenja katetera. 

Skriveni rizici epidurala?

Ako se epidural pažljivo uvodi tokom celog porođaja, zadatak porodilje će biti samo da se napne kada oseti napon. Bol će biti blokiran u potpunosti. Pre donošenja odluke o epiduralu, trudnice uvek pitaju da li anestezija može naštetiti bebi. Epidural se uvek primenjuje u saradnji ginekologa i anesteziologa, što znači da se sve vreme pažljivo motre doze anestetika i vitalne funkcije ploda. U krvotoku majke i ploda će se naći veoma mala količina anestetika, koja ne može naštetiti bebi. Bez brige – i majka i dete su sasvim bezbedni.

Ipak, važno je napomenuti da su moguće određene kontraindikacije: nagli pad krvnog pritiska, infekcija na mestu plasiranja katetera, jake glavobolje (uz zujanje u ušima), drhtanje, problemi sa mokrenjem, mučnina. Veoma retko dolazi do oštećenja nerava na mestu gde je uvedena epiduralna anestezija. 

Da bi se izbegle moguće komplikacije, epiduralna anestezija se ne preporučuje trudnicama koje su alergične na lokalni anestetik, imaju oboljenja koja utiču na faktor koagulacije ili su imale hirurške intervencije na kičmenom stubu.

Epiduralna anestezija se primenjuje kod prirodnog porođaja, ali i kod porođaja carskim rezom. U oba slučaja, omogućava majci da svesna i opuštena dočeka svoje novorođenče. Prvo pitanje koje buduće majke postave pre nego što donesu odluku o epiduralu, jeste da li može nepovoljno uticati na bebu. To je dokaz da je majka spremna da prođe i kroz intenzivan bol, kako bi svom detetu osigurala najbolje moguće uslove od samog starta. 

Prenatalno testiranje omogućava budućim roditeljima da se u veoma ranoj trudnoći informišu o zdravstvenom stanju deteta. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće i preporučuje se svim trudnicama. Analiza se vrši na osnovu male količine majčine venske krvi i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol deteta. Test je pouzdan, precizan i ne nosi rizik po mamu i bebu.

Više ćete uživati u trudnoći ako znate da ni porođaj neće biti traumatično iskustvo. Posavetujte se sa svojim lekarom i donesite konačnu odluku o primeni epiduralne anestezije.

8

Gestacijski dijabetes – simptomi, rizik i dijagnostika

Kada sazna da je u drugom stanju, trudnica se unapred priprema za brojne promene kroz koje će telo proći. Fizičke promene koje donosi trudnoća uglavnom su pomalo neprijatne, ponekad bolne ili frustrirajuće – ali su mala cena za nagradu koja nas čeka na kraju puta. Najčešći simptomi trudnoće su opšte poznati budućim majkama, pa ih ne stresiraju previše. Međutim, na određene simptome bi trebalo pažljivo motriti, te blagovremeno odreagovati. U pitanju su simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljnija stanja ili oboljenja – poput gestacijskog ili trudničkog dijabetesa.

Hronični i gestacijski dijabetes

Ukoliko je trudnica i pre ulaska u trudnoću bolovala od dijabetesa, reč je o hroničnom ili predgestacijskom dijabetesu, koji se pažljivo kontroliše tokom cele trudnoće. Trudnica i lekar u ceo proces ulaze svesni dijagnoze, kao i mogućih komplikacija. Gestacijski ili trudnički dijabetes se, s druge strane, javlja kao posledica začeća i ispoljava se kroz smanjenu toleranciju na glukozu tokom trudnoće. Trudnica se susreće sa visokim nivoom šećera u krvi, iako nikada ranije nije imala ovaj zdravstveni problem. S vedrije strane, za razliku od hroničnog, gestacijski dijabetes se povlači nakon porođaja – kada se ponovo uspostavi hormonalni balans. Ipak, kontrole se preporučuju i nakon trudnoće, jer statistika pokazuje da gestacijski dijabetes povećava rizik od pojave drugih vrsta dijabetesa tokom života.

Uzroci nastanka gestacijskog dijabetesa

Gestacijski dijabetes se najčešće javlja u kasnijoj trudnoći i pogađa 2-4% trudnica. Uglavnom se dijagnostikuje između 24. i 28. nedelje trudnoće, dok se simptomi obično povlače 6 nedelja nakon porođaja. 

Smatra se da poremećaj nastaje kao posledica brojnih promena u telu, prevashodno hormonalnog disbalansa. Insulin je hormon čiji je zadatak da metaboliše glukozu i na taj način stvori energiju, a luči ga pankreas. Hormoni posteljice (placentarni lactogen i progesteron) mogu blokirati proizvodnju insulina. Ako je nivo insulina previše nizak, telo ne može da metaboliše unetu glukozu (šećer) u “gorivo”, pa nivo glukoze u krvi posledično raste. Ukoliko pankreas ne uspeva da proizvede dodatne količine insulina, kako bi se stanje uravnotežilo, razvija se trudnički dijabetes.

Vredi napomenuti da se određen stepen otpornosti na insulin (insulinska rezistencija) toleriše u kasnim fazama trudnoće. Ipak, ukoliko se stanje progresivno pogoršava i postoji opasnost od komplikacija, pristupa se dijagnostici.

Simptomi gestacijskog dijabetesa

Gestacijski dijabetes nastupa poprilično podmuklo, jer simptomi oboljenja mogu imitirati uobičajene simptome trudnoće.

Trudnice bi trebalo da obrate pažnju na sledeće promene:

  • pojačana žeđ
  • pojačana glad
  • često mokrenje
  • zamagljen vid
  • jak umor
  • svrab
  • ponekad se javljaju i vaginalne infekcije

Većina trudnica navedenim simtpomima neće pridavati značaj, pa gestacijski dijabetes često ostaje nedijagnostikovan

Posebnu pažnju bi trebalo da obrate trudnice koje pripadaju rizičnim grupama:

  • trudnice starije od 35 godina
  • gojazne trudnice (bilo da su u trudnoću ušle s viškom kilograma ili su se značajno ugojile tokom trudnoće)
  • trudnice koje imaju problema s hipertenzijom
  • gestacijski dijabetes u prethodnim trudnoćama
  • trudnice koje su netolerantne na glukozu
  • porodična anamneza šećerne bolesti
  • trudnice koje su pušači
  • trudnice koje su već rađale dete teže od 4 kg
  • trudnice koje koriste određene lekove (najbolje se konsultovati s lekarom)

Komplikacije koje nastaju kao posledica gestacijskog dijabetesa mogu biti ozbiljne: preeklampsija, prevremeni porođaj, carski rez zbog bebine veličine (beba je teža i veća od proseka), hipoglikemija kod novorođenčeta i mogući problemi s disanjem.

Dijagnostika trudničkog dijabetesa

Redovne kontrole su ključne! Budući da simptomi nisu lako uočljivi, jedino pregled i pravovremena dijagnostika garantuju neophodan tretman. Trudnica će, u okviru rutinske kontrole, testirati i nivo šećera u krvi. Ako redovni mesečni pregled ukaže na visok nivo glukoze u krvi i urinu (6,1-6,9 mmol/l i više), lekar će automatski posumnjati na gestacijski dijabetes. Ultrazvučni preged koji pokazuje bebu veću od proseka za tu fazu trudnoće, uvećanu posteljicu i povećanu količinu plodove vode – može biti znak upozorenja. Između 24. i 28. nedelje trudnoće preporučuje se test opterećenja glukozom OGTT (Oral Glucose Tolerance Test). 

Pre testiranja, trudnica će morati da se pridržava određenih uputstava: suzdržavanje od hrane minimum 10 sati pre testiranja, a veče pre ne bi trebalo konzumirati ništa slatko. Za dobijanje tzv. nultog rezultata, krv se vadi odmah po dolasku. Zatim će trudnica popiti rastvor čiste glukoze (50, 75 ili 100g glukoze – prema preporuci lekara). Krv se vadi na svakih sat vremena još tri puta, što znači da test obuhvata ukupno četiri vađenja krvi. 

OGTT nije bolan (ako izuzmemo kratkotrajan bol prilikom vađenja krvi), ali može biti naporan za trudnicu. Naime, trudnica će nekoliko sati morati da provede u ambulanti, a pri tome neće smeti da konzumira hranu niti piće. Rastvor koji se koristi prilikom testiranja je veoma sladak, pa može izazvati mučninu. 

Prikupljeni uzorci se zatim šalju na analizu, pa se pristupa tumačenju rezultata.

Šta nakon dijagnoze?

Gestacijski dijabetes se uglavnom uspešno drži pod kontrolom kroz zdrav režim ishrane i umerenu fizičku aktivnost. Lekar će preporučiti određenu dijetu, koja će biti obogaćena žitaricama celog zrna, svežim voćem i povrćem i kvalitetnim mesom, dok neće biti opterećena ugljenim hidratima. Umerena fizička aktivnost savetuje se svim trudnicama (sem ako lekar preporučuje mirovanje). Izaberite aktivnost koja vam najviše prija – šetnja, joga, plivanje… Postoje i određeni programi vežbanja koji su osmišljeni baš za trudnice. 

Ako nakon uvođenja zdravih navika lekar ipak ne uoči poboljšanje stanja, prepisaće insulinske injekcije. Pošto se injekcije primaju više puta u toku dana, trudnica će naučiti kako sama da ih koristi. Kontrola nivoa glukoze u krvi vrši se pomoću posebnog merača, a na osnovu kapi krvi iz prsta. Lekar će verovatno zakazivati češće kontrole i pri tome vas uputiti u naredne korake.

Ima li razloga za strah?

Ukoliko se trudnički dijabetes na vreme otkrije, nema razloga za strah. Lekar će pažljivo pratiti vaše stanje i na svaki pokazatelj komplikacija će blagovremeno odreagovati. Trudnicama starijim od 35 godina, kao i onima koje imaju istoriju spontanih pobačaja, opterećenu porodičnu anamnezu, nepovoljne nalaze dabl i tripl testa i u trudnoćama koje su rezultat vantelesne oplodnje, savetuje se i prenatalno testiranje. U pitanju je test koji može otkriti Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom, kao i pol bebe. Kao i kod OGTT, dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke (kod ovog testa samo jedanput), koja se potom šalje na analizu. MOJ PRENATALNI TEST je precizan, pouzdan i sasvim siguran i za bebu i za mamu, a dostupan je svim trudnicama već od 10. nedelje trudnoće.

Obratite pažnju na sumnjive simptome, redovno odlazite ne preglede i iskoristite savremenu prenatalnu negu koja vam se nudi. Na ovaj način ćete osigurati napredak svoje bebe, a istovremeno ćete voditi računa o svom zdravlju. U zdravoj majci će rasti zdrava beba.

9

Mitovi u vezi trudnoće u koje i dalje verujemo

Živimo u vreme kada nas samo nekoliko klikova deli od bitnih informacija. U moderno doba, retko ko veruje u “babske priče”, koje se prenose s kolena na koleno. Međutim, trudnoća je posebno stanje tela i uma, pa neproverene savete koje smo pre trudnoće potpuno ignorisali, sad nekako posmatramo u drugom svetlu. U trudnoći nismo više odgovorni samo za sebe, nego i za zdravlje i napredak još jednog malog bića. Dok se beba razvija u materici, potpuno se oslanja na majčine izbore i odluke. Zato i ne čudi što majka zazire od svega što bi moglo da našteti bebi ili utiče na bebin život postpartum – ma koliko neobično zvučalo.

Upoznajmo mitove u vezi trudnoće sa kojima se često susrećemo:

  1. Trudnica jede za dvoje

Sigurno ste čuli: “Jedi, jedi, sada jedeš za dvoje”. Međutim, čim malo bolje razmislimo, shvatamo da računica ne može biti tačna. Čak ni dete od 2-3 godine ne može da pojede koliko može odrasla osoba. Istraživanja pokazuju da je tokom trudnoće dovoljno dnevno unositi samo 200 kalorija više – što se može izjednačiti sa pola klasičnog sendviča, tri jajeta ili pola čokoladice. “Jesti za dvoje” deluje kao dobar izgovor za hedonizam i maksimalno uživanje u hrani, ali svakako nije preporuka stručnjaka.

  1. Čaša vina je dozvoljena u trudnoći

Ovo je mit koji zaista može dovesti u opasnost razvoj i zdravlje bebe, te ostaviti teške posledice. Naime, ne postoji doza alkohola koja se smatra bezopasnom u trudnoći. Naprotiv, preporučuje se potpuna apstinencija od alkohola. Osim toga, čak i kada bi postojala “bezbedna doza” alkohola, ona bi varirala od osobe do osobe – slično kao što se ljudi razlikuju po količini alkohola koja ih dovodi u alkoholisano stanje. Sem suzdržavanja od alkohola u trudnoći, apstinencija se savetuje i tokom dojenja, jer se tragovi mogu pronaći i majčinom mleku.

  1. Trudnica ne sme da pije kafu

Bez ovog toplog napitka teško je i zamisliti jutro. Prvu jutarnju kafu mnogi doživljavaju kao nežni uvod u dan. Međutim, mit kaže da trudnice ne bi smele da uživaju u kafi. Za razliku od alkohola koji bi trebalo da precrtaju, trudnice ne moraju da odustaju od kafe. Rezultati istraživanja pokazuju da se preveliki unos kofeina tokom prvog trimestra, može povezati sa povećanim rizikom od spontanog pobačaja. Međutim, dovoljno je samo povesti računa o dozama. Unos 200 mg kofeina dnevno smatra se sasvim bezbednim i za mamu i za bebu.

  1. Ishrana trudnice utiče ne bebino čulo ukusa

U pitanju je mit koji više prestavlja pogrešnu informaciju nego što je zaista opasan. Naime, ne postoje naučni dokazi koji bi povezali majčinu ishranu tokom trudnoće i bebine preferencije ka hrani. Prisetimo se da se apetit tokom trudnoće može menjati, pa buduća mama ima žudnju za kombinacijom hrane koja joj ranije ne bi ni pala na pamet (kiseli krastavci i čips, brza hrana i čokolada). Ljubav ka ovakvim nutritivnim kombinacijama uglavnom se ne sreće kod dece. Buduće majke bi svakako trebalo da povedu računa o ishrani, kako bi bile sigurne da su unele dovoljno nutrijenata i obezbedile plodu sve što je neophodno za dalji razvoj.

  1. Položaj stomaka otkriva pol bebe

Zašiljen ili zaobljen stomak, postavljen više ili niže – zaista ne može reći mnogo o polu deteta. Zapravo, može samo dati više informacija o građi trudnice i položaju bebe. Mit je i da brzina otkucaja detetovog srca ukazuje na pol. Ako su otkucaji srca brži – žensko, ako su sporiji – muško. Otkucaji srca zapravo otkrivaju samo da li je beba bila aktivna ili mirna (slično kao i kod odrasle osobe).

Nije mit da MOJ PRENATALNI TEST već od 10. nedelje trudnoće može otkriti pol deteta. U pitanju je test koji, na osnovu malog uzorka majčine krvi, može otkriti i prisustvo najčešćih trizomija kod čoveka – Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. Prenatalni test je dostupan svim trudnicama, a posebno se preporučuje trudnicama starijim od 35 godina, kod opterećene porodične anamneze, kod nepovoljnog nalaza dabl ili tripl testa, ako postoji istorija spontanih pobačaja ili u trudnoćama koje su rezultat vantelesne oplodnje. Test je pouzdan, precizan i bez rizika po bebu i mamu.

  1. Trudnica ne sme biti u kontaktu s mačkom

Uvrežen je mit da trudnica ne sme da bude u kontaktu s mačkom. Ukoliko imate ljubimca, teško je zamisliti punih devet meseci bez maženja. Mačka će da se umiljava, a vi ćete morati da je oterate – jer jednostavno ne sme biti fizičkog kontakta. Na svu sreću, reč je o mitu. Strah od kontakta sa životinjom je nastao zbog potencijalne zaraze toksoplazmozom, koja može biti opasna za trudnicu i bebu. Međutim, nemoguće je zaraziti se toksoplazmozom preko fizičkog kontakta s mačkom. Ako želite da budete sigurni, zadatak čišćenja posipa, tokom trudnoće, prepustite nekom drugom. Moramo naglasiti da mnogo veći rizik od zaraze ovim parazitom nosi konzumiranje neopranog voća ili povrća, ili rad u bašti bez rukavica i bez naknadnog pranja ruku. Mačke su dovoljno dugo bile dežurni krivci i vreme je da ih oslobodimo nepravednih optužbi!

Trudnoća je uvek aktuelna tema, tema o kojoj se stalno priča, pa se može pronaći mnogo informacija, ali i dezinformacija. Znamo da ste tokom trudnoće fokusirani na zdravlje svog deteta i učinili biste sve da ga zaštitite od svih opasnosti. Prilikom posete ginekologu, vodite se idejom da ne postoje glupa pitanja. Šta god da vas brine ili zanima, zatražite informaciju od stručnjaka. Neka razbijanje mitova o trudnoći postane vaša razonoda.