Prvo tromesečje trudnoće – buran period za mamu i za bebu

Trudnoća se s pravom naziva drugo stanje – telo doživljava brojne promene i prilagođava se svojoj novoj ulozi. Trudnice često imaju osećaj da su doživele i treće i četvrto stanje – pozivajući se pri tome na  razlike u simptomima kako trudnoća odmiče. Najdinamičniji period je svakako prvi trimestar – faza prilagođavanja, povećanog opreza, burnih simptoma i ubrzanog razvoja.

Prvi trimestar, kao što i samo ime kaže, obuhvata prva tri meseca trudnoće – od prve do trinaeste nedelje. Saznanje da je u drugom stanju većina trudnica će doživeti emotivno, a intenzivne emocije se već tada mogu pripisati hromonalnim promenama. Hormonalne promene često utiču na ponašanje, pa se može javiti razdražljivost ili uznemirenost. Primetan je povišen nivo progesterona – hormona koji utiče na zadebljanje zidova materice. Materica se na ovaj način priprema da prihvati jajnu ćeliju i zaštiti plod tokom narednih devet meseci. 

Prvi mesec trudnoće je period prilagođavanja na brojne promene, ali i na novu ulogu. Iz oplođene jajne ćelije se formiraju plod, placenta, amnionska kesa i amnionska tečnost. Tokom ovog perioda trudnica će verovatno primetiti neprijatne simptome poput mučnine, vrtoglavice, povraćanja, iscrpljenosti, bolova i napetosti u dojkama i grčeva koji podsećaju na menstrualne. Navedeni simptomi nisu zabrinjavajući, a statistika pokazuje da se mučnina javlja u 75% trudnoća. Iako se popularno naziva jutarnjom, mučnina vas može pratiti tokom celog dana. U većini slučajeva se ovaj neprijatan simptom povlači kako trudnoća odmiče. 

Iako govorimo o samom početku trudnoće, beba ne gubi vreme – raste i razvija se. Već sada se stvaraju mali zameci od kojih će se kasnije formirati udovi. Nastaju i važni organi poput srca i pluća, a pred kraj prvog meseca i srce počinje da kuca. Formira se nervna cev, od koje će se kasnije razviti mozak i kičmena moždina. Plod je i dalje veoma mali – dužine oko pola centimetra.

U toku drugog meseca trudnoće, buduća majka će verovatno osetiti pojačan bol u dojkama, kao posledicu razvijanja mlečnih žlezda. Uvećana materica vrši pritisak na bešiku, pa će se javiti i potreba za češćim mokrenjem. Mučnina je prisutna, a kod većine trudnica je posebno izražena oko šeste nedelje trudnoće. Kako mučnina popušta, tako će trudnica primetiti i pojačan apetit. Važno je da u ovom periodu pratite savete i uputstva lekara kada je u pitanju ishrana, ali i fizička aktivnost. Lekar će vas informisati i o optimalnoj kilaži koju bi trebalo da održavate. U pojedinim slučajevima hrana može uticati na smanjenje osećaja mučnine, međutim buduća majka mora biti oprezna po pitanju obima obroka i namirnica koje uključuje u jelovnik. U ovom periodu možete primetiti i pojačan vaginalni sekret, ali je u pitanju još jedan simptom koji ne bi trebalo da vas zabrinjava. Naime, u toku je čišćenje vaginalnog kanala, kako bi se izbegle potencijalne infekcije. 

Beba i dalje munjevito napreduje. Važni organi, poput mozga, kičmene moždine, srca i pluća nastavljaju da se razvijaju. Razvijaju se ekstremiteti, uši i oči. Ipak, beba i dalje ne može da čuje, a kapci su zatvoreni. Krajem drugog meseca, plod je uglavnom dugačak oko 2,5cm, a teži oko 9g. 

Krajem prvog trimestra mučnine se najčešće smiruju. Trudnice koje i tokom trećeg meseca trudnoće osećaju jaku mučninu i gube na kilaži, svakako bi trebalo da se posavetuju sa ginekologom. Simptomi poput umora, vrtoglavice i glavobolje su uobičajeni, ali se obratite lekaru ukoliko postaju uporni ili intenzivni. Promene na telu su uočljive, pa odeća koju ste do sada nosili može postati tesna. Budući da se mučnina i osećaj umora smiruju, trudnica konačno može početi da uživa u trudnoći. Dodatno umiruje i saznanje da se rizik od spontanog pobačaja smanjuje sa istekom prvog trimestra.

Važno je znati da je od desete nedelje trudnoće moguće prenatalno testiranje. Zahvaljujući sofisticiranoj i naprednoj tehnologiji, prenatalni testovi omogućavaju rano otkrivanje najčešćih trizomija kompatibilnih sa životom nakon desete nedelje trudnoće – Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma. Prenatalni test pruža i informacije o polu deteta. Za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu majčine venske krvi, a u slučaju MOG PRENATALNOG TESTA, rezultati pristižu već posle 7-10 dana. Reč je o neinvazivnoj metodi, bez rizika po zdravlje majke i deteta.

U devetoj nedelji trudnoće, beba od embriona prerasta u fetus. U trećem mesecu trudnoće budući roditelji će čuti najdivniji zvuk – otkucaje srca svog deteta. Lice je već formirano, formiraju se polni organi, hrskavice, kosti i mišići. Beba razvija nokte na rukama i nogama, a u ustima se formira 20 malih zametaka, koji će se kasnije razviti u mlečne zube. Na koži se pojavljuju tanane dlačice. Razvijen je i refleks sisanja, što znači da plod može piti amnionsku tečnost. Bebina dužina je u ovoj fazi oko 8cm, a težina do 50g.

Buduća mama i beba zatim ulaze u drugi trimestar koji je manje dinamičan i predstavlja period kada većina trudnica uživa u drugom stanju – malo je neprijatnih simptoma, a plod još nije dovoljno velik da izaziva otežano kretanje i zamor. U toku prvog trimestra važno je da trudnica osluškuje svoje telo, te da se pobrine da bude što bolji domaćin bebi koja iz dana u dan napreduje. Kada rezultati prenatalnog testiranja pristignu, većina roditelja konačno može da se opusti i odahne. Regularne kontrole su i dalje obavezne, ali i beba i majka ulaze u period koji je stabilniji i mirniji. 

Nakon burnog prvog trimestra za mamu i za bebu, zajedno uplovljavaju u mirnije vode drugog tromesečja.