6

Vantelesna oplodnja – važan korak u borbi za potomstvo

Kada poželite za zasnujete ili proširite porodicu, želja će vam se, najčešće, uskoro i ostvariti. Za nekoliko meseci, u rukama ćete držati malog naslednika ili naslednicu i sreći neće biti kraja. Međutim, ako pokušavate već 6 meseci ili čak godinu dana, a i dalje nema rezultata, savetuje se da potražite pomoć stručnjaka. Iako partneri neplodnost često doživljavaju kao sopstvenu grešku ili krivicu, u većini slučajeva se radi o medicinskom problemu koji nije moguće kontrolisati. Nije vreme za okrivljavanje sebe ili drugih, nego za pregrupisavanje i pripremu za emocionalni i finansijski rolerkoster i pravi test strpljenja, koje sa sobom donosi vantelesna oplodnja.

Ako do željene trudnoće nije došlo ni nakon pola godine pokušavanja – uzrok ne mora biti sterilitet. Ipak, trebalo bi se obratiti lekaru, kako biste otkrili koren problema. Ponekad životni stil (nepravilna ishrana, pušenje, konzumacija alkohola, pojačan stres) i ranija upotreba određenih medikamenata (oralna kontracepcija), mogu otežati ili prolongirati čitav proces.

Vantelesna oplodnja (VTO) predstavlja asistiranu reprodukciju, a obuhvata medicinske procedure kojima se jajne ćelije i embrioni tretiraju van tela žene (otuda i naziv). Predstavlja samu krunu lečenja steriliteta, a ponekad je i jedini put do ostvarenja želje o roditeljstvu. 

VTO obuhvata:

  • hormonsku terapiju
  • standardnu vantelesnu oplodnju (in vitro fertilizacija, IVF) ili ICSI

Postoje i druge metode vantelesne oplodnje: IVM, oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoidima ili embrionima, surogat majčinstvo. Međutim, IVF i ICSI se najčešće primenjuju i daju odlične rezultate. Koja će se od ove dve metode primeniti prilikom lečenja neplodnosti, zavisi prevashodno od broja i kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida (broj, pokretljivost, građa)

Standardna, klasična oplodnja ili IVF podrazumeva postupak kada se jedna ili više jajnih ćelija kombinuje sa spermatozoidima i to u laboratorijskim, strogo kontrolisanim uslovima. Embrioni se zatim razvijaju van materice 3-5 dana, pa nastupa implantacija.

Intracitoplazmatska injekcija speramtozoida ili ICSI se razlikuje od klasične metode po tome što se ovog puta u jajnu ćeliju direktno ubrizgava jedan spermatozoid (kod IVF-a se više spermatozoida kombinuje sa jednom ili više jajnih ćelija).

Vantelesna oplodnja se preporučuje ukoliko i nakon godinu dana nezaštićenih seksulanih odnosa (6 meseci za trudnice starije od 35 godina) i dalje ne dolazi do trudnoće, te analiza ukazuje na sterilitet. Testiranjem se mogu otkriti različiti uzroci neplodnosti: hormonalni disbalans, oštećenje jajovoda, abnormalnosti materice, nizak broj spermatozoida lošijeg kvaliteta… Ponekad se na plodnost može uticati jednostavnim prilagođavanjem navika ili životnog stila. Kada za problem steriliteta ipak ne postoji jednostavno rešenje, nada se polaže u vantelesnu oplodnju.

Postupak u određenoj meri može varirati, ali najčešće obuhvata 4 važna koraka:

  1. Stimulacija jajnika

Jasno je da je na samom početku neophodna stimulacija jajnika. Ovaj korak podrazumeva primenu hormonske terapije. Hormon koji stimuliše rast jajnih ćelija (FSH) se ubrizgava u precizno definisanim dozama. Krajnji cilj je da se poveća broj jajnih ćelija koje žena otpušta tokom jednog ciklusa. 

  1. Aspiracija jajnih ćelija

Kada su jajne ćelije zrele, vreme je za aspiraciju. Žena je određeni vremenski period redovno primala hormonsku terpaiju, a sada prima tzv. stop-injekciju. Na ovaj način se stopira dalji rast folikula. Nakon 36 sati, vrši se sakupljanje jajnih ćelija, koje će kasnije biti spojene sa spermatozoidima. 

  1. Laboratorijska faza – IVF

Sledeći korak sa sobom nosi najviše strepnje – sama vantelesna oplodnja. Embriolozi izdvajaju kvalitetne jajne ćelije i pripremaju ih za oplodnju. Kasnije će te iste jajne ćelije biti spojene sa hiljadama spermatozoida, koji su ranije ili istog dana prikupljeni od muškarca (kod ICSI procedure, jedan odabrani spermatozoid se direktno ubrizgava u jajnu ćeliju). 

  1. Praćenje embriona

Narednih dana se napredak pažljivo prati, te se beleži broj uspešno oplođenih jajnih ćelija. Nakon života u laboratoriji, gde se uslovi pažljivo kontrolišu, embrioni za koje stručnjaci smatraju da imaju najviše potencijala, se implantiraju u matericu. Kvalitetni embrioni se mogu i zamrznuti i na taj način iskoristiti kasnije.

I šta sada? Sada je vreme za test strpljenja. Dve nedelje nakon implantacije, možete uraditi test, kako biste ustanovili da li je postupak bio uspešan. Možete koristiti standardni test za trudnoću, mada se preporučuje test krvi, kako bi se precizno utvrdio nivo hormona HCG. Ako imate sreće, to će biti prvi i poslednji put da ste se podvrgli proceduri vantelesne oplodnje, a test će konačno pokazati željno iščekivani plusić. Ukoliko ipak nije došlo do trudnoće, ne gubite nadu. Iz prikupljenog materijala, stručnjaci možda mogu dobiti više informacija o stanju jajnih ćelija, spermatozoida i embriona, što može pomoći u daljem tretmanu. 

Trudnoća koja je rezultat vantelesne oplodnje uglavnom se vodi kao visokorizična. Sem toga, roditelji koji su se godinama borili za potomstvo, uvek su dodatno oprezni. Strah od spontanog pobačaja je jak, posebno ako su budući roditelji već prošli kroz niz ovakvih gubitaka. Prenatalni test preporučuje se svima, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, u slučaju istorije spontanih pobačaja i opterećene porodične anamneze, u slučaju nepovoljnih nalaza dabl/tripl testa i kod trudnoća koje su rezultat vantelesne oplodnje. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće i otkriva najčešče trizomije (13, 18, 21), kao i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke, koja se šalje na analizu. Test je potpuno bezbedan, pouzdan i precizan.

Sam postupak vantelesne oplodnje se sprovodi pod strogo kontrolisanim uslovima. Međutim, ishod ponekad odstupa od očekivanog. Naime, implantacijom više embriona u matericu, povećava se šansa za stvaranje višeplodne trudnoće. Višeplodne trudnoće su same po sebi rizične. Dešava se i da ćelije embriona počnu normalno da se dele, ali da zatim nastupi zastoj u deobi i plod prestaje da se razvija. Dakle, uspešna implantacija nije garancija finalnog uspeha. Međutim, vantelesna oplodnja pokazuje fantastične rezultate i donosi radost roditeljima koji su već počeli da sumnjaju da će se ikada ostvariti u toj ulozi. Bitno je napomenuti da dosadašnja istraživanja ne pokazuju povezanost između procesa začeća putem vantelesne oplodnje i pojave dugoročnih zdravstvenih problema kod dece začete ovim putem

Naoružajte se strpljenjem, jedno drugom uvek budite podrška i nemojte gubiti nadu. Tehnologija napreduje iz dana u dan i donosi rešenja čak i za najteže oblike steriliteta.

4

Gojaznost u trudnoći – skriveni rizici i opasnosti

Većina žena se tokom celog života trudi da održi savršenu liniju. Pojedine pripadnice lepšeg pola spremne su da se podvrgnu i rigoroznim dijetama, kako bi za što kraći period skinule što veći broj kilograma. Lekari i nutricionisti nikada neće preporučiti radikalni plan ishrane ili stil života, jer dugoročni efekti nisu obećavajući. Ipak, u potrazi sa idealnim “bikini telom”, dame ponekad ne biraju sredstva. S druge strane, dešava se da buduće majke upadnu u poznatu “sada jedem za dvoje” zamku. Prekomerni unos kalorija tokom trudnoće, rezultira nakupljanjem suvišnih kilograma, kojih se kasnije uglavnom teško rešiti. Međutim, osnovni problem nije estetske prirode, nego se tiče zdravlja trudnice i nerođenog deteta. Sem toga, u drugom stanju ostaju i osobe koje su se i pre trudnoće borile s viškom kilograma. U takvim situacijama, lekar će preporučiti prilagođen plan ishrane, koji će omogućiti budućoj majci da optimizuje svoju kilažu.

Pre nego što započnemo priču o rizicima i opasnostima preterane gojaznosti u trudnoći, moramo napomenuti da je sasvim normalno i očekivano da se telo žene tokom trudnoće i za vreme dojenja menja. Telo majke nastoji da bude najbolji domaćin bebi koja raste i razvija se. Za to mu moramo odati dužno poštovanje. Sve promene, bile one kratkoročne ili dugoročne (par kilograma viška, strije, izražene vene, promene u pigmentaciji, ožiljak od carskog reza…), uspomene su na jedinstveno iskustvo kroz koje ste prošli zajedno sa svojim detetom.

Kako sve prekomerna težina utiče na trudnoću?

Za početak, dokazano je da prekomerna težina utiče i na plodnost. Naime, ponekad se, pored gojaznosti, ne može pronaći drugi zdravstveni razlog za neplodnost. Kod gojaznih osoba neretko se uočava poremećaj metabolizma i hormonskih funkcija, što može uticati na ovulaciju. Studije pokazuju da će žene s višim BMI (Body Mass Index), češće oboleti od sindroma policističnih jajnika (PCOS) – bolesti koja, između ostalog, utiče i na plodnost. Kod muškarca, gojaznost može uticati na kvalitet sperme i pokretljivost spermatozoida. Dakle, uravnotežena ishrana, zdrav stil života i optimalna kilaža oba roditelja – igraju važnu ulogu i tokom priprema za trudnoću.

Jasno je da će svaka žena imati više kilograma tokom trudnoće nego pre. Ipak, uvek se vodite savetima lekara, a kalorije unosite kroz hranu bogatu vitaminima, mineralima i proteinima. Ukoliko je BMI pre trudnoće bio regularan, trudnica i dalje ne bi trebalo da dobije više od 12 kilograma.

Gojaznost majke utiče na njeno zdravlje, kao i na šanse da kroz trudnoću i porođaj prođe bez većih problema.

Najozbiljnije posledice gojaznosti po buduću majku su: 

  • preeklampsija
  • gestacijski dijabetes
  • spavačka apnea

Preeklampsija je stanje nekontrolisano povišenog krvnog pritiska, koje dalje može voditi u eklampsiju, te prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme ili čak fatalni ishod. Gestacijski ili trudnički dijabetes se, kako samo ime kaže, pojavljuje u toku trudnoće, ali posledice mogu biti dugoročne. Spavačka apnea podrazumeva kratkotrajni prestanak disanja u snu. Netretirana, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema (krvotok, srce, pluća…).

Najozbiljnije posledice gojaznosti majke po plod su:

  • povećan rizik od kardiovaskularnih problema
  • povećan rizik od pobačaja
  • otežan ultrazvučni pregled
  • povećane šanse za rađanje mrtvorođenčeta

Redovni ultrazvučni pregledi su veoma važni tokom cele trudnoće. Prilikom pregleda, lekar može uočiti određene nepravilnosti, što je presudno za blagovremenu reakciju. Ukoliko je majčina abdominalna regija prekrivena dodatnim slojem masti, ultrazvučni pregled je teže sprovesti, a gubi se i na preciznosti prikupljenih podataka (položaj i veličina ploda). Statistika pokazuje da će beba gojazne majke biti krupnija od bebe porodilje optimalne telesne težine. Time se povećava šansa za porođajne komplikacije i porođaj carskim rezom. Gojazne porodilje se uglavnom duže i teže oporavljaju od carskog reza.

Na svu sreću, a zahvaljujući razvoju tehnologije i nauke, većina gojaznih majki i njihovih beba, kroz trudnoću danas prolazi bez ozbiljnijih problema. Ipak, opreza nikad previše! Trudnoća gojazne žene često se smatra visokorizičnom, što znači da će trudnica češće odlaziti na kontrole ili će biti upućena na dodatne analize. Mada je namenjen svim trudnicama, prenatalni test se dodatno preporučuje ako se trudnoća vodi kao visokorizična. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće. Analiza se vrši na osnovu malog uzorka majčine krvi, a rezultati otkrivaju prisustvo ili odsustvo najčešćih hormozomskih aberacija kod čoveka (Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom) i pol bebe. Reč je o neinvazivnoj, pouzdanoj i preciznoj metodi. Pored prenatalnog testiranja, koje će sigurno doneti osećaj olakšanja u dom budućih roditelja, trudnica može preduzeti i dodatne korake: kvalitetna ishrana (dnevni unos od oko 1800 kalorija, kroz hranu bogatu nutrijentima), zdrav životni stil (umerena fizička aktivnost, smanjen unos kofeina, izbegavanje alkohola) i praćenje preporuka lekara.

Stručnjaci tvrde da žena, ni pre ni tokom ni nakon trudnoće, ne bi trebalo da “jede za dvoje”. U pitanju je mit koji se ranije koristio možda čak i kao izgovor za nekontrolisano uživanje u hrani. Ključno je da uvek pratite savete lekara koji vodi vašu trudnoću. Svaki dobitak na težini veći od 12 kilograma, uglavnom se smatra nezdravim. Dakle, trudnoća svakako nije vreme za opuštanje i nekontrolisani hedonizam. Naprotiv – u ovom periodu je najvažnije da od svog tela načinite savršeni inkubator za svoju bebu, a  da brigom o svom zdravlju obezbedite porođaj bez komplikacija i brz oporavak. 

5

Spontani pobačaj – najčešći uzroci i posledice

U svetu roditeljstva, spontani pobačaj je gotovo tabu tema. Roditelji često spontani pobačaj doživljavaju kao lični neuspeh ili sopstvenu grešku. Tuga koju osećaju nakon gubitka deteta, bez obzira na stadijum trudnoće, uvek je duboka i intenzivna. Postoji čak i izreka: Kada osoba izgubi svog bračnog druga, postaje udovica ili udovac. Kada dete ostane bez roditelja, postaje siroče. Međutim, gubitak deteta je toliko neprirodan i bolan, da za ožalošćene roditelje ne postoji ni naziv. Iskustvo je bolno i iscrpljujuće i ponekad može ostaviti i traumu.

Spontanim pobačajem smatra se svaki neželjeni gubitak ploda pre 24. nedelje trudnoće. Iako se o tome retko kada priča, čak 1 od 5 trudnoća završava spontanim pobačajem. Dakle, osećaj usamljenosti i izolovanosti koji roditelji osećaju, zapravo nije utemeljen u realnosti. Kroz ovo teško iskustvo sigurno je prošao neko u vašem okruženju, mada je velika verovatnoća da te teme ne želi da se dotakne. Sem toga, većina spontanih pobačaja se dešava u vrlo ranoj trudnoći (više od 80% pobačaja desi se u prvom trimestru), pa žena ponekad nije ni svesna da je vrlo kratak period zaista bila u drugom stanju. Simptomi pobačaja nekada mogu imitirati simptome jače menstruacije.

U ranoj trudnoći simptomi pobačaja mogu potpuno izostati, ali bi pažnju trebalo obratiti na: pojavu tačkastog ili jačeg krvarenja, bolove u abdomenu, karlici i leđima i malaksalost. Kako trudnoća odmiče, simptomi pobačaja postaju jasniji i jači: jaki bolovi u leđima i abdomenu, jače vaginalno krvarenje, pojačano lučenje vaginalnog sekreta i izostanak bebine aktivnosti. Kada prođe 6. nedelja trudnoće, većina trudnica će odahnuti s olakšanjem, jer se rizik od spontanog pobačaja od tog trenutka značajno smanjuje.

Iako većina trudnica, pored ogromne tuge, posle spontanog pobačaja oseća i krivicu, razloga za to, u većini slučajeva, zaista nema. Naime, majka u takvim situacijama ne može učiniti ništa drugačije ili bolje da bi zaštitila bebu. Većina spontanih pobačaja u ranoj trudnoći, nastaje kao rezultat nepravilnog razvoja ploda, odnosno nastanka hromozomskih abnormalnosti koje nisu kompatibilne sa životom. Drugim rečima – doživeli smo negativan rezultat genetske lutrije. Veliki procenat hromozomskih abnormalnosti nastaje slučajno, tokom ćelijske deobe. To bi značilo da roditelji ni na koji način nisu “krivci” za neželjeni ishod.

Pored hromozomskih abnormalnosti ploda, koje su najčešći uzročnici spontanog pobačaja, do pobačaja može doći i usled: infekcije, izloženosti toksinima ili zagađenoj životnoj sredini, abnormalnosti materice, unosa štetnih supstanci (duvan, alkohol, lekovi…), poremećaja imunog sistema majke, nekontrolisanog dijabetesa, bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema, oboljenja štitaste žlezde… Glavni uzrok pobačaja, posebno ako se odigra u vrlo ranoj trudnoći, ponekad ostane i neotkriven. Studije pokazuju da i godine majke povećavaju rizik od spontanog pobačaja. Rizik od spontanog pobačaja raste na čak 25% kod žena koje ostanu u drugom stanju u četrdesetim.

Spontani pobačaj često se koristi kao sinonim za kompletan pobačaj (jako krvarenje i izbacivanje fetusa). Međutim, postoji nekoliko vrsta spontanih pobačaja, a međusobno se razlikuju po simptomima i potrebi za lekarskom intervencijom. Primera radi, kod nekompletnog pobačaja dolazi do krvarenja, ali ne i do potpunog izbacivanja fetusa (ili je fetus izbačen, ali je placenta ostala u materici). Za razliku od kompletnog pobačaja, u ovom slučaju će biti potrebna kiretaža i hitna lekarska intervencija. Ako primetite bilo koji od upozoravajućih simptoma pobačaja, nećete pogrešiti ukoliko se odmah obratite lekaru. Ako na vreme ne zatražite medicinsku pomoć, stanje se može dodatno zakomplikovati, ili čak postati fatalno.

Spontani pobačaj je sam po sebi traumatično iskustvo, koje može nepovoljno uticati i na stabilnost veze. Naime, dešava se da roditelji na različit način proživljavaju tragediju. Ako je trudnoća bila dugo iščekivana, tenzije među partnerima mogu dodatno eskalirati. U takvim trenucima, najvažnije je razumevanje i međusobna podrška. Ne tugujemo svi na isti način, ali razlika u načinu tugovanja nije indikator intenziteta emocija. Parovima se, u ovakvoj situaciji, najčešće preporučuje psihološko savetovanje.

Nakon pobačaja ostaje jedno goruće pitanje: kada ćemo biti spremni za novu trudnoću? Ovo pitanje tiče se fizičkog, ali i emocionalnog oporavka organizma. Posavetujte se sa lekarom, a on će vam dati preporuku na osnovu vašeg fizičkog stanja, ali i stadijuma trudnoće u kojem je nastupio pobačaj. Okvirno mesec dana nakon pobačaja, menstrualni ciklus bi trebalo da se normalizuje, što u teoriji znači da su stvoreni uslovi za novu trudnoću. Ipak, uvek pratite preporuke lekara. Ako ste iskusili nekoliko spontanih pobačaja, lekar će verovatno preporučiti prenatalno testiranje kod svake naredne trudnoće. Prenatalni test se preporučuje svim budućim majkama, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, kod opterećene porodične anamneze, u slučaju istorije spontanih pobačaja, kod nepovoljnog nalaza dabl i tripl testa ili kod trudnoće koja je rezultat vantelesne oplodnje. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od 10. nedelje trudnoće, a za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu venske krvi majke. Rezultati otkrivaju prisustvo ili odsustvo najčešćih hromozomskih aberacija (trizomije 21, 18 i 13), kao i pol deteta. U pitanju je neinvazivan, pouzdan i precizan test.

Iako za spontani pobačaj najčešće ne postoji direktni krivac, postoje određene mere predostrožnosti kojih bi se trebalo pridržavati. Nemojte propuštati prenatalne preglede. Tokom pregleda, lekar može otkriti nepravilnost u razvoju ploda, što dalje omogućava blagovremenu reakciju. Prilagodite stil života i pratite savete stručnjaka kada su u pitanju ishrana, fizička aktivnost, unos kofeina i životne navike.

Posle pobačaja ranjeni ste fizički i emocionalno. Dozvolite ranama da zacele. Pratite savete i instrukcije lekara i nemojte dati da vas ovakvo iskustvo obeshrabri. Statistika pokazuje da većina žena nakon spontanog pobačaja iznese normalnu i zdravu trudnoću. Vaša uloga roditelja nije opozvana, nego je samo trenutno na pauzi.