Streptokok grupe B-2

Streptokok grupe B u trudnoći – sve što trebate da znate

Bakterijske infekcije u trudnoći mogu izazvati teške posledice po zdravlje novorođenčeta. U pitanju su infekcije koje uglavnom nemaju karakteristične simptome, te se trudnica oseća dobro i ne trpi bolove, niti neprijatnost. Kada simptoma infekcije nema, ili su dobro kamuflirani, sva nada se polaže u kliničku svest i adekvatan skrining. Posebno opasnim infekcijama po plod se smatraju urinarne infekcije, hlamidija i streptokok grupe B.

Streptokok grupe B ili beta-hemolitični streptokok (GBS), predstavlja bakterijsku vrstu koja je sastavni deo stalne vaginalne, rektalne i oralne bakterijske flore našeg organizma. Ovu bakteriju je moguće pronaći u reproduktivnim organima i rektumu, kako žena tako i muškaraca. Statistika pokazuje da se ova bakterija nalazi u reproduktivnim organima gotovo polovine testiranih žena, ali se kao posledica ne javljaju nikakvi zdravstveni problemi. Problem nastaje kada dođe do neonatalne infekcije streptokokom grupe B tokom porođaja, te je beba pod rizikom od nastanka teških i dugoročnih, ili čak fatalnih posledica.

Zašto je streptokok grupe B opasan po novorođenče?

Tokom trudnoće telo prolazi kroz brojne promene – između ostalog, može doći do promene u sastavu bakterijske flore. Ovakva promena dalje izaziva izmenjeno delovanje bakterija, koje se nepovoljno može odraziti na plod, ukoliko se bakterijska infekcija na vreme ne tretira.

Streptokok grupe B se prenosi vaginalno tokom porođaja, odnosno prilikom prolaska deteta kroz porođajni kanal. Bakterija može izazvati nastanak ozbiljnih i teških bolesti kod novorođenčeta: respiratorne infekcije (pneumonije), infekcija krvi (sepsa), meningitis (upala omotača mozga i kičmene moždine)

Prevencija je ključna! Ukoliko se pravovremeno otkrije prisustvo streptokoka grupe B kod trudnice, na vreme se može i započeti tretman, što znači da će se infekcija sanirati pre porođaja. Beba se ne može zaraziti bakterijom tokom trudnoće, što znači da se vreme može iskoristiti za primenu terapije.

Prevencija i otkrivanje prisustva GBS

Analiza za otkrivanje prisustva bakterije može se vršiti na dva načina. Prvi način je uzimanje vaginalnog i analnog brisa i slanje uzoraka na analizu. Mikrobiološki nalazi uzoraka pokazuju prisustvo bakterija i otkrivaju njihovu zastupljenost, kako bi se mogao utvrditi rizik od moguće infekcije novorođenčeta prilikom porođaja. Ukoliko su rezultati pozitivni, lekar će uključiti terapiju antibioticima, kako bi se infekcija sanirala i porođaj postao bezbedan. Analiza se vrši između 35. i 37. nedelje trudnoće.

Može se izvršiti i analiza urinokulture. Ako analiza pokaže infekciju streptokokom grupe B, trudnici se prepisuje terapija profilaksom. Primena ogovarajuće terapije će sprečiti dalji razvoj infekcije. Statistika pokazuje da se blagovremenom reakcijom, rizik od pojave respiratornih infekcija, sepse i meningitisa kod novorođenčeta, može smanjiti za čak 80%. Zato je važno da se sve trudnice testiraju na prisustvo ove bakterije, bez obzira da li se infekcija javljala u prethodnoj trudnoći.

Statistika i posledice

Statistika pokazuje da se infekcija češće beleži kod prvorotki mlađih od 20 godina. Povećan rizik od pojave neonatalne infekcije imaju prevremeno rođena deca, novorođenčad sa niskom porođajnom težinom, a beleži se i u slučajevima kada se javi febrilnost majke (povišena telesna temperatura bez konkretnog razloga) ili kada prsnuće vodenjaka traje duže od 18 sati. Novorođenče se uglavnom rađa bez simptoma infekcije, a prvi znaci se mogu pojaviti rano (u prvih pet dana po rođenju) ili kasnije (do tri meseca).

Visok mortalitet se beleži kod rano ispoljene infekcije, pogotovo ako se radi o prevremeno rođenoj bebi, niske telesne težine. Ako se infekcija kasnije ispolji, najčešće se manifestuje u vidu meningitisa. Statistički podaci u tom slučaju govore o stopi smrtnosti od oko 25%, a deca koja se izbore s upalom, najčešće doživotno trpe ozbiljne neurološke posledice. Nakon  porođaja (posebno carskim rezom) se može pojaviti komplikacija – postpartalni endometritis izazvan beta hemolitičkim streptokokom grupe B. Simptomi su povišena temperatura, subinvolucija (nedovoljno smanjivanje i skupljanje) materice i pojava zamućenih lohija neprijatnog mirisa.

Kada čuju koliko ozbiljne posledice može izazvati obična bakterijska infekcija, trudnice trpe veliki strah. Bakterija koja ni na koji način ne manifestuje svoje prisustvo dok je u majčinom telu, za novorođenče zaista može predstavljati veliki problem. Međutim, čak i ako je detektovana infekcija streptokokom grupe B, prisustvo bakterije ne znači da će se beba sigurno zaraziti. Reč je samo o povećanom riziku od infekcije prilikom porođaja. Ohrabrujuća je i činjenica da bakterija odlično reaguje na terapiju. Dakle, bitno je samo blagovremeno testiranje, kako bi se na vreme počelo s terapijom i kako bi se infekcija sanirala pre porođaja.

Kao i toliko puta u životu, i ovog puta je prevencija ključ uspeha i zdravlja. Vrlo je važno da svaka trudnica obavi mikrobiološku analizu, kako bi se utvrdilo prisustvo pretećih bakterija. Jednostavna terapija antibioticima može doneti veliku razliku – razliku između zdravog i teško bolesnog deteta.

anksioznost u trudnoci-1

Anksioznost u trudnoći i postporođajna depresija

Unapred se pripremamo za brojne fizičke promene koje sa sobom donosi trudnoća: jutarnje mučnine, strije, oticanje nogu, bol u leđima, povremena glavobolja, umor… Međutim, o psihičkim promenama koje tokom trudnoće mogu zadesiti svaku buduću mamu ređe se govori, iako posledice mogu biti teške i dugoročne. Mentalno zdravlje je oduvek tabu tema, a stavovi se ne menjaju ni u trudnoći. Brojne trudnice kriju psihičke probleme s kojima se svakodnevno bore, a istovremeno osećaju veliki strah, ali i stid. Reakcija okoline i stručnjaka često kasni, dok se majke suočavaju sa strahovima, gubitkom volje i nade i osećajem usamljenosti. Nijedna priča o trudnoći, rođenju i roditeljstvu ne bi trebalo da bude obojena mračnim tonovima, jer i za anksioznost i za postporođajnu depresiju rešenje postoji!

Antenatalna ili anksioznost u trudnoći

Svaka majka brine o zdravlju svog deteta. Jasno je da ćete tokom cele trudnoće (a i nakon porođaja) odlaziti na lekarske kontrole, te pratiti rast i razvoj deteta i moguće upozoravajuće simptome. Žene koje se prvi put susreću sa majčinstvom, uglavnom su zabrinutije od onih koje su iskusne i sigurne u svoje umeće. Međutim, čak je i iskusnim majkama teško da razgraniče uobičajenu zabrinutost od pojave antenatalne anksioznosti.

Anksioznost se definiše kao pojava neracionalnog straha i jake strepnje od mogućih posledica (pri čemu nije zagarantovano da će do posledica uopšte doći). Dakle, reč je o pojavi negativnog afekta u vezi situacija koje osoba ocenjuje kao opasne ili ugrožavajuće. Ukoliko je osećaj anksioznosti kraćeg trajanja i slabijeg intenziteta, ne mora nepovoljno uticati na svakodnevni život osobe. Međutim, ako dođe do razvoja anksioznog poremećaja, gotovo svaka sfera života će pretrpeti određene posledice. Anksiozna osoba će primetiti da je napeta, teško se koncentriše na zadatke, oseća bespomoćnost i konstantnu zabrinutost i uznemirenost. Ovakvo stanje mentalno iscrpljuje i izaziva umor. Mogu se primetiti i fizički simptomi, poput jačeg lupanja srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog pulsa i disanja, preznojavanja…

Pojačana anksioznost se može pojaviti prvi put u trudnoći ili se stanje može dodatno pogoršati kod budućih majki koje su se i ranije borile s anksioznošću. Telo se u trudnoći prilagođava i prolazi kroz čitav niz različitih promena. Iako trudnoću često nazivamo blaženim stanjem, naše telo se sve vreme nalazi pod dodatnim stresom. Organizam reaguje na pojačani stres, a neželjena posledica može biti povišen nivo anksioznosti. Mada pojačano lučenje hormona prolaktin i oksitocin na određen način štiti trudnicu od jakog stresa, konstantne negativne misli i intenzivna briga, ipak rezultiraju pojavom anksioznosti. Buduće majke koje su se i ranije susretale s anksioznim poremećajem, u trudnoći mogu osetiti pojačane simptome, ali oni ponekad i izostaju. Statistika pokazuje da se jača anksioznost uglavnom beleži nekoliko meseci nakon porođaja, a ne tokom same trudnoće.

Najbolja prevencija pojave anksioznosti je blagovremeno informisanje. Čak i pre nego što ostanete u drugom stanju, lekaru postavite sva pitanja u vezi trudnoće i zdravlja bebe, koja bi potencijalno mogla izazvati pojačanu brigu. Kvalitetna prenatalna nega je garancija da će se trudnoća odvijati po planu, a da će se mogući problemi na vreme sanirati. Rezultati prenatalnog testiranja unose mir u brojne domove. Reč je o neinvazivnoj, preciznoj i pouzdanoj metodi, koja donosi važne informacije o zdravlju deteta. Za analizu je dovoljno prikupiti samo malu količinu majčine venske krvi. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od desete nedelje trudnoće i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol bebe. Rezultati koji pokazuju da aneuploidije nisu detektovane, svakoj će majci doneti ogromno olakšanje i smanjiti stres kojem je izložena. Ukoliko planirate trudnoću, a već uzimate medikamente kojima se borite protiv anksioznosti, na vreme se konsultujte sa psihijatrom o mogućem prilagođavanju terapije. Psihoterapija se pokazala kao odličan instrument u borbi protiv pojačane anksioznosti!

Postporođajna depresija

Postporođajna, postpartum ili postpartalna depresija je stanje koje tek u poslednje vreme dobija zasluženu pažnju. Tokom trudnoće se buduća majka priprema za veliki događaj – dolazak deteta na svet. Iako su trudnice svesne da je porođaj samo uvod u konkretno majčinstvo, u postpartum periodu dožive čitavu bujicu emocija i pomešana osećanja. U celu se priču upliće i osećaj krivice – na svet su donele zdravo dete i umesto da su presrećne, one su tužne i bezvoljne. Depresija nije stanje zbog kojeg bi novopečene majke trebalo da osećaju krivicu, već stanje koje zahteva pravovremenu i stručnu intervenciju!

Prvi korak jeste upoznavanje sa simptomima postporođajne depresije i razumevanje kako da razlikujemo postporođajnu depresiju od postporođajne tuge. Postporođajna tuga takođe donosi osećaj bezvoljnosti, utučenosti, potištenosti, umora, iscrpljenosti i opštu preplavljenost emocijama. Javlja se prilično često (podaci kažu kod 80% majki), ali prilično brzo i prolazi (posle nekoliko dana, do dve nedelje). Stanje je uglavnom izazvano pojačanim stresom, kojem je majka svakodnevno izložena, usled neprilagođenosti novonastaloj situaciji. Majke su sklone da budu vrlo samokritične, pa im deluje da detetu ne posvećuju dovoljno pažnje ili da ne obavljaju svoje zadatke na odgovarajući način. Neopravdano razočaranje u sopstvene majčinske sposobnosti, može dovesti do osećaja neizmerne tuge.

Postporođajna depresija, s druge strane, traje daleko duže, a simptomi su znatno izraženiji i ozbiljniji. U pitanju je stanje koje zahteva adekvatnu stručnu pomoć i koje neće proći samo od sebe. Nanošenje fizičkih povreda detetu i pokušaj suicida su najteže posledice netretirane postporođajne depresije.

Pažnju bi trebalo obratiti na sledeće simptome:

  • osećaj jake tuge i beznadežnosti
  • nagle promene raspoloženja
  • potpuna nezainteresovanost za okruženje i bezvoljnost
  • iritabilnost i umor
  • problemi sa snom
  • slaba koncentracija
  • distanciranje od bliskih osoba
  • emocionalna zatvorenost
  • intenzivan osećaj krivice, usamljenosti i stida
  • suicidalne misli
  • nametnute misli o nanošenju povreda detetu

Navedene simptome nikada ne bi trebalo shvatati olako, posebno ako se majka već susretala sa prenatalnom depresijom i anksioznošću, ako postoji porodična istorija depresije ili depresivnih epizoda, ako majka pored porođaja prolazi kroz dodatne stresne događaje ili ne dobija adekvatnu podršku od partnera ili okoline.

Ukoliko navedeni simptomi traju duže od dve nedelje i postaju sve intenzivniji, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija se pokazala kao odlično rešenje, a po potrebi se u ceo proces mogu uključiti i druge osobe, poput partnera ili bliskih članova porodice. Kroz psihoterapiju osoba stiče znanja i usvaja mehanizme kojima se može izboriti sa stresom i strahovima. Antidepresivi su takođe veoma uspešni u tretmanu postporođajne depresije, ali se smeju uzimati isključivo na recept i po preporuci lekara.

Ako simptomi ne posustaju i postaju sve intenzivniji, što pre zatražite pomoć, jer – rešenje postoji! Moramo napomenuti da antenatalnu anksioznost i postporođajnu depresiju mogu doživeti i tate! Zato je veoma važno da što pre razbijemo tabu i otvoreno pričamo o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i u prvim godinama roditeljstva. Anksioznost i depresija nisu vaš izbor, niti su pokazatelji slabog karaktera. Samo će zrela i odgovorna osoba na vreme prepoznati problem i zatražiti stručnu pomoć.

Abnormalni bol u trudnoci-1

Abdominalni bol u trudnoći

Žene su naučile da ignorišu bolove poput povremenog probadanja ili iritirajuće glavobolje. Godinama osluškuju svoje telo, pa već umeju da razlikuju menstrualne grčeve od nepoznatog bola koji zavređuje lekarsku pažnju. Kada dobro poznajete svoje telo, lako vam je i da prepoznate uznemirujuće simptome. Međutim, tokom trudnoće nam naše rođeno telo postaje nepoznanica. Toliko promena u tako kratkom periodu će učiniti da se u sopstvenom telu osećamo kao stranac. Osim toga, sada više nismo odgovorni samo za svoje, nego i za zdravlje još jednog bića. Sve to će uticati na nas i učiniće da postanemo obazriviji. Bol u stomaku koji bismo ranije lako otpisali, u trudnoći postaje simptom koji ne možemo ignorisati. Ima li razloga za zabrinutost?

Abdominalni bol i grčevi u stomaku se pojavljuju relativno često tokom trudnoće. Najčešće ne upućuju na ozbiljan problem i prolaze sami od sebe posle kratkog perioda. Ukoliko želite da se rešite bola u predelu stomaka, pokušajte da promenite položaj, odmorite se, ispraznite i izbacite gasove. Ove metode će, u većini slučajeva, doneti željeno olakšanje.

Najčešći uzroci bezopasnog abdominalnog bola tokom trudnoće su:

  • bol u ligamentima – nastaje kao posledica istezanja ligamenata, kako bi se stomak prilagodio plodu koji raste i razvija se; najčešće se manifestuje u vidu oštrog bola ili grča u predelu donjeg stomaka ili sa strane.
  • konstipacija – zatvor ili konstipacija se javlja prilično često u trudnoći, te može izazvati osećaj neprijatnosti i tupog bola.

Međutim, ako vaš abdominalni bol prate dodatni simptomi, poput pojave tačkastog krvarenja, učestalih, jakih i regularnih grčeva, bola u leđima, pojave peckanja i bola tokom mokrenja – što pre se obratite lekaru. Pregled zakažite i ako se intenzitet bola ne menja čak ni nakon dužeg odmora. Ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnija stanja i ne bi ih trebalo zanemarivati.

Abdominalni bol može biti sasvim benigan, ali može ukazivati i na komplikacije:

  • Ektopična (vanmaterična) trudnoća

Do ektopične trudnoće dolazi kada se oplođena jajna ćelija ugradi u vanmaterično tkivo (često u jajovod). Ovakvu trudnoću je nemoguće izneti i neophodna je intervencija medikamentima ili hirurškim putem.

Simptomi se najčešće javljaju između 4. i 12. nedelje trudnoće i uključuju:

  • abdominalni bol i krvarenje
  • bol u vrhu ramena
  • neprijatnost prilikom pražnjenja i mokrenja

Ovo stanje zahteva hitnu posetu lekaru, kako bi se preduzele sve neophodne mere i kako život trudnice ne bi postao ugrožen.

  • Spontani pobačaj

Bol u stomaku u vidu jakih grčeva, koji se javlja pre 24. nedelje trudnoće, često ukazuje na spontani pobačaj. Što pre bi trebalo zatražiti lekarsku pomoć.

  • Preeklampsija

Beba raste i razvija se, pa je pojačan bol ispod rebara uobičajen za kasnije faze trudnoće. Plod raste i pritiska rebra, što može izazvati povremen, ali podnošljiv bol.

Ako bol postaje sve jači i utiče više na desnu stranu abdomena, može biti simptom preeklampsije. Preeklampsija predstavlja povišen krvni pritisak u trudnoći i može imati ozbiljne posledice. Najčešće se javlja oko 20. nedelje trudnoće ili nešto kasnije.

Simptomi preeklampsije uključuju i:

  • jaku glavobolju
  • probleme s vidom (zamagljen vid)
  • otok lica, šaka i stopala

Ukoliko primetite navedene simptome, pozovite svog lekara. Kada se na vreme otkrije, preeklampsiju je moguće pratiti i držati pod kontrolom.

  • Prevremeni porođaj

Ako osećate jake abdominalne grčeve koji se javljaju regularno, a još niste ušli u 37. nedelju trudnoće, postoji verovatnoća da se radi o prevremenom porođaju.

Što pre se obratite lekaru, koji će vas najverovatnije uputiti u bolnicu, gde će se vaše stanje pažljivo pratiti narednih nekoliko sati.

  • Abrupcija placente

Reč je o prilično ozbiljnom stanju – placenta počinje da se odvaja od zida materice, izazivajući pri tome krvarenje i konstantan bol. Ozbiljnosti situacije doprinosi činjenica da placenta štiti bebu sve do samog porođaja. Ako se posteljica odvaja od materice, to bi moglo značiti da više ne podržava plod, što može dovesti do ozbiljne komplikacije.

Ova komplikacija zahteva hitnu lekarsku intervenciju i pažljivo bolničko posmatranje.

  • Infekcija urinarnog trakta

Urinarna infekcija se javlja prilično često kod trudnica i uglavnom se lako tretira. Ipak, svaku infekciju za vreme trudnoće bi trebalo shvatiti ozbiljno, jer postoji rizik od neonatalne infekcije (infekcije bebe prilikom porođaja – dok prolazi kroz porođajni kanal).

Prepoznatljivi simptomi su abominalni bol i neprijatnost pri mokrenju, ali ponekad mogu i izostati.

Većina abdominalnih bolova u trudnoći će brzo doći i proći. Međutim, kod buduće majke se može probuditi zabrinutost, jer ona zna da bol u stomaku može biti simptom ozbiljnije komplikacije. Majka je uvek u strahu za zdravlje svog deteta. Zbog toga su redovne kontrole veoma važne, kao i kvalitetna prenatalna nega. Prenatalni testovi u veoma ranoj trudnoći mogu pružiti važne informacije o zdravlju deteta, što roditeljima konačno omogućava da odahnu s olakšanjem. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan svim trudnicama i to od desete nedelje trudnoće. Analizira se samo mala količina venske krvi majke, što test čini neinvazivnim, ali pouzdanim i preciznim. Rezultati otkrivaju prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma i pol bebe.

Ako osećate bol u predelu stomaka koji se ne povlači, postaje sve jači, a pojavljuju se i zabrinjavajući propratni simptomi – što pre se obratite lekaru. Čak i ako se radi o bezazlenom stanju koje ne zahteva medicinsku intervenciju – poštedećete sebe nerviranja i bespotrebne brige.