Izbornik
Unapred se pripremamo za brojne fizičke promene koje sa sobom donosi trudnoća: jutarnje mučnine, strije, oticanje nogu, bol u leđima, povremena glavobolja, umor… Međutim, o psihičkim promenama koje tokom trudnoće mogu zadesiti svaku buduću mamu ređe se govori, iako posledice mogu biti teške i dugoročne. Mentalno zdravlje je oduvek tabu tema, a stavovi se ne menjaju ni u trudnoći. Brojne trudnice kriju psihičke probleme s kojima se svakodnevno bore, a istovremeno osećaju veliki strah, ali i stid. Reakcija okoline i stručnjaka često kasni, dok se majke suočavaju sa strahovima, gubitkom volje i nade i osećajem usamljenosti. Nijedna priča o trudnoći, rođenju i roditeljstvu ne bi trebalo da bude obojena mračnim tonovima, jer i za anksioznost i za postporođajnu depresiju rešenje postoji!
Antenatalna ili anksioznost u trudnoći
Svaka majka brine o zdravlju svog deteta. Jasno je da ćete tokom cele trudnoće (a i nakon porođaja) odlaziti na lekarske kontrole, te pratiti rast i razvoj deteta i moguće upozoravajuće simptome. Žene koje se prvi put susreću sa majčinstvom, uglavnom su zabrinutije od onih koje su iskusne i sigurne u svoje umeće. Međutim, čak je i iskusnim majkama teško da razgraniče uobičajenu zabrinutost od pojave antenatalne anksioznosti.
Anksioznost se definiše kao pojava neracionalnog straha i jake strepnje od mogućih posledica (pri čemu nije zagarantovano da će do posledica uopšte doći). Dakle, reč je o pojavi negativnog afekta u vezi situacija koje osoba ocenjuje kao opasne ili ugrožavajuće. Ukoliko je osećaj anksioznosti kraćeg trajanja i slabijeg intenziteta, ne mora nepovoljno uticati na svakodnevni život osobe. Međutim, ako dođe do razvoja anksioznog poremećaja, gotovo svaka sfera života će pretrpeti određene posledice. Anksiozna osoba će primetiti da je napeta, teško se koncentriše na zadatke, oseća bespomoćnost i konstantnu zabrinutost i uznemirenost. Ovakvo stanje mentalno iscrpljuje i izaziva umor. Mogu se primetiti i fizički simptomi, poput jačeg lupanja srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog pulsa i disanja, preznojavanja…
Pojačana anksioznost se može pojaviti prvi put u trudnoći ili se stanje može dodatno pogoršati kod budućih majki koje su se i ranije borile s anksioznošću. Telo se u trudnoći prilagođava i prolazi kroz čitav niz različitih promena. Iako trudnoću često nazivamo blaženim stanjem, naše telo se sve vreme nalazi pod dodatnim stresom. Organizam reaguje na pojačani stres, a neželjena posledica može biti povišen nivo anksioznosti. Mada pojačano lučenje hormona prolaktin i oksitocin na određen način štiti trudnicu od jakog stresa, konstantne negativne misli i intenzivna briga, ipak rezultiraju pojavom anksioznosti. Buduće majke koje su se i ranije susretale s anksioznim poremećajem, u trudnoći mogu osetiti pojačane simptome, ali oni ponekad i izostaju. Statistika pokazuje da se jača anksioznost uglavnom beleži nekoliko meseci nakon porođaja, a ne tokom same trudnoće.
Najbolja prevencija pojave anksioznosti je blagovremeno informisanje. Čak i pre nego što ostanete u drugom stanju, lekaru postavite sva pitanja u vezi trudnoće i zdravlja bebe, koja bi potencijalno mogla izazvati pojačanu brigu. Kvalitetna prenatalna nega je garancija da će se trudnoća odvijati po planu, a da će se mogući problemi na vreme sanirati. Rezultati prenatalnog testiranja unose mir u brojne domove. Reč je o neinvazivnoj, preciznoj i pouzdanoj metodi, koja donosi važne informacije o zdravlju deteta. Za analizu je dovoljno prikupiti samo malu količinu majčine venske krvi. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od desete nedelje trudnoće i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol bebe. Rezultati koji pokazuju da aneuploidije nisu detektovane, svakoj će majci doneti ogromno olakšanje i smanjiti stres kojem je izložena. Ukoliko planirate trudnoću, a već uzimate medikamente kojima se borite protiv anksioznosti, na vreme se konsultujte sa psihijatrom o mogućem prilagođavanju terapije. Psihoterapija se pokazala kao odličan instrument u borbi protiv pojačane anksioznosti!
Postporođajna depresija
Postporođajna, postpartum ili postpartalna depresija je stanje koje tek u poslednje vreme dobija zasluženu pažnju. Tokom trudnoće se buduća majka priprema za veliki događaj – dolazak deteta na svet. Iako su trudnice svesne da je porođaj samo uvod u konkretno majčinstvo, u postpartum periodu dožive čitavu bujicu emocija i pomešana osećanja. U celu se priču upliće i osećaj krivice – na svet su donele zdravo dete i umesto da su presrećne, one su tužne i bezvoljne. Depresija nije stanje zbog kojeg bi novopečene majke trebalo da osećaju krivicu, već stanje koje zahteva pravovremenu i stručnu intervenciju!
Prvi korak jeste upoznavanje sa simptomima postporođajne depresije i razumevanje kako da razlikujemo postporođajnu depresiju od postporođajne tuge. Postporođajna tuga takođe donosi osećaj bezvoljnosti, utučenosti, potištenosti, umora, iscrpljenosti i opštu preplavljenost emocijama. Javlja se prilično često (podaci kažu kod 80% majki), ali prilično brzo i prolazi (posle nekoliko dana, do dve nedelje). Stanje je uglavnom izazvano pojačanim stresom, kojem je majka svakodnevno izložena, usled neprilagođenosti novonastaloj situaciji. Majke su sklone da budu vrlo samokritične, pa im deluje da detetu ne posvećuju dovoljno pažnje ili da ne obavljaju svoje zadatke na odgovarajući način. Neopravdano razočaranje u sopstvene majčinske sposobnosti, može dovesti do osećaja neizmerne tuge.
Postporođajna depresija, s druge strane, traje daleko duže, a simptomi su znatno izraženiji i ozbiljniji. U pitanju je stanje koje zahteva adekvatnu stručnu pomoć i koje neće proći samo od sebe. Nanošenje fizičkih povreda detetu i pokušaj suicida su najteže posledice netretirane postporođajne depresije.
Pažnju bi trebalo obratiti na sledeće simptome:
Navedene simptome nikada ne bi trebalo shvatati olako, posebno ako se majka već susretala sa prenatalnom depresijom i anksioznošću, ako postoji porodična istorija depresije ili depresivnih epizoda, ako majka pored porođaja prolazi kroz dodatne stresne događaje ili ne dobija adekvatnu podršku od partnera ili okoline.
Ukoliko navedeni simptomi traju duže od dve nedelje i postaju sve intenzivniji, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija se pokazala kao odlično rešenje, a po potrebi se u ceo proces mogu uključiti i druge osobe, poput partnera ili bliskih članova porodice. Kroz psihoterapiju osoba stiče znanja i usvaja mehanizme kojima se može izboriti sa stresom i strahovima. Antidepresivi su takođe veoma uspešni u tretmanu postporođajne depresije, ali se smeju uzimati isključivo na recept i po preporuci lekara.
Ako simptomi ne posustaju i postaju sve intenzivniji, što pre zatražite pomoć, jer – rešenje postoji! Moramo napomenuti da antenatalnu anksioznost i postporođajnu depresiju mogu doživeti i tate! Zato je veoma važno da što pre razbijemo tabu i otvoreno pričamo o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i u prvim godinama roditeljstva. Anksioznost i depresija nisu vaš izbor, niti su pokazatelji slabog karaktera. Samo će zrela i odgovorna osoba na vreme prepoznati problem i zatražiti stručnu pomoć.
Podelite sa prijateljima
