Izbornik
Kada poželite za zasnujete ili proširite porodicu, želja će vam se, najčešće, uskoro i ostvariti. Za nekoliko meseci, u rukama ćete držati malog naslednika ili naslednicu i sreći neće biti kraja. Međutim, ako pokušavate već 6 meseci ili čak godinu dana, a i dalje nema rezultata, savetuje se da potražite pomoć stručnjaka. Iako partneri neplodnost često doživljavaju kao sopstvenu grešku ili krivicu, u većini slučajeva se radi o medicinskom problemu koji nije moguće kontrolisati. Nije vreme za okrivljavanje sebe ili drugih, nego za pregrupisavanje i pripremu za emocionalni i finansijski rolerkoster i pravi test strpljenja, koje sa sobom donosi vantelesna oplodnja.
Ako do željene trudnoće nije došlo ni nakon pola godine pokušavanja – uzrok ne mora biti sterilitet. Ipak, trebalo bi se obratiti lekaru, kako biste otkrili koren problema. Ponekad životni stil (nepravilna ishrana, pušenje, konzumacija alkohola, pojačan stres) i ranija upotreba određenih medikamenata (oralna kontracepcija), mogu otežati ili prolongirati čitav proces.
Vantelesna oplodnja (VTO) predstavlja asistiranu reprodukciju, a obuhvata medicinske procedure kojima se jajne ćelije i embrioni tretiraju van tela žene (otuda i naziv). Predstavlja samu krunu lečenja steriliteta, a ponekad je i jedini put do ostvarenja želje o roditeljstvu.
VTO obuhvata:
Postoje i druge metode vantelesne oplodnje: IVM, oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoidima ili embrionima, surogat majčinstvo. Međutim, IVF i ICSI se najčešće primenjuju i daju odlične rezultate. Koja će se od ove dve metode primeniti prilikom lečenja neplodnosti, zavisi prevashodno od broja i kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida (broj, pokretljivost, građa).
Standardna, klasična oplodnja ili IVF podrazumeva postupak kada se jedna ili više jajnih ćelija kombinuje sa spermatozoidima i to u laboratorijskim, strogo kontrolisanim uslovima. Embrioni se zatim razvijaju van materice 3-5 dana, pa nastupa implantacija.
Intracitoplazmatska injekcija speramtozoida ili ICSI se razlikuje od klasične metode po tome što se ovog puta u jajnu ćeliju direktno ubrizgava jedan spermatozoid (kod IVF-a se više spermatozoida kombinuje sa jednom ili više jajnih ćelija).
Vantelesna oplodnja se preporučuje ukoliko i nakon godinu dana nezaštićenih seksulanih odnosa (6 meseci za trudnice starije od 35 godina) i dalje ne dolazi do trudnoće, te analiza ukazuje na sterilitet. Testiranjem se mogu otkriti različiti uzroci neplodnosti: hormonalni disbalans, oštećenje jajovoda, abnormalnosti materice, nizak broj spermatozoida lošijeg kvaliteta… Ponekad se na plodnost može uticati jednostavnim prilagođavanjem navika ili životnog stila. Kada za problem steriliteta ipak ne postoji jednostavno rešenje, nada se polaže u vantelesnu oplodnju.
Postupak u određenoj meri može varirati, ali najčešće obuhvata 4 važna koraka:
Jasno je da je na samom početku neophodna stimulacija jajnika. Ovaj korak podrazumeva primenu hormonske terapije. Hormon koji stimuliše rast jajnih ćelija (FSH) se ubrizgava u precizno definisanim dozama. Krajnji cilj je da se poveća broj jajnih ćelija koje žena otpušta tokom jednog ciklusa.
Kada su jajne ćelije zrele, vreme je za aspiraciju. Žena je određeni vremenski period redovno primala hormonsku terpaiju, a sada prima tzv. stop-injekciju. Na ovaj način se stopira dalji rast folikula. Nakon 36 sati, vrši se sakupljanje jajnih ćelija, koje će kasnije biti spojene sa spermatozoidima.
Sledeći korak sa sobom nosi najviše strepnje – sama vantelesna oplodnja. Embriolozi izdvajaju kvalitetne jajne ćelije i pripremaju ih za oplodnju. Kasnije će te iste jajne ćelije biti spojene sa hiljadama spermatozoida, koji su ranije ili istog dana prikupljeni od muškarca (kod ICSI procedure, jedan odabrani spermatozoid se direktno ubrizgava u jajnu ćeliju).
Narednih dana se napredak pažljivo prati, te se beleži broj uspešno oplođenih jajnih ćelija. Nakon života u laboratoriji, gde se uslovi pažljivo kontrolišu, embrioni za koje stručnjaci smatraju da imaju najviše potencijala, se implantiraju u matericu. Kvalitetni embrioni se mogu i zamrznuti i na taj način iskoristiti kasnije.
I šta sada? Sada je vreme za test strpljenja. Dve nedelje nakon implantacije, možete uraditi test, kako biste ustanovili da li je postupak bio uspešan. Možete koristiti standardni test za trudnoću, mada se preporučuje test krvi, kako bi se precizno utvrdio nivo hormona HCG. Ako imate sreće, to će biti prvi i poslednji put da ste se podvrgli proceduri vantelesne oplodnje, a test će konačno pokazati željno iščekivani plusić. Ukoliko ipak nije došlo do trudnoće, ne gubite nadu. Iz prikupljenog materijala, stručnjaci možda mogu dobiti više informacija o stanju jajnih ćelija, spermatozoida i embriona, što može pomoći u daljem tretmanu.
Trudnoća koja je rezultat vantelesne oplodnje uglavnom se vodi kao visokorizična. Sem toga, roditelji koji su se godinama borili za potomstvo, uvek su dodatno oprezni. Strah od spontanog pobačaja je jak, posebno ako su budući roditelji već prošli kroz niz ovakvih gubitaka. Prenatalni test preporučuje se svima, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, u slučaju istorije spontanih pobačaja i opterećene porodične anamneze, u slučaju nepovoljnih nalaza dabl/tripl testa i kod trudnoća koje su rezultat vantelesne oplodnje. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće i otkriva najčešče trizomije (13, 18, 21), kao i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke, koja se šalje na analizu. Test je potpuno bezbedan, pouzdan i precizan.
Sam postupak vantelesne oplodnje se sprovodi pod strogo kontrolisanim uslovima. Međutim, ishod ponekad odstupa od očekivanog. Naime, implantacijom više embriona u matericu, povećava se šansa za stvaranje višeplodne trudnoće. Višeplodne trudnoće su same po sebi rizične. Dešava se i da ćelije embriona počnu normalno da se dele, ali da zatim nastupi zastoj u deobi i plod prestaje da se razvija. Dakle, uspešna implantacija nije garancija finalnog uspeha. Međutim, vantelesna oplodnja pokazuje fantastične rezultate i donosi radost roditeljima koji su već počeli da sumnjaju da će se ikada ostvariti u toj ulozi. Bitno je napomenuti da dosadašnja istraživanja ne pokazuju povezanost između procesa začeća putem vantelesne oplodnje i pojave dugoročnih zdravstvenih problema kod dece začete ovim putem.
Naoružajte se strpljenjem, jedno drugom uvek budite podrška i nemojte gubiti nadu. Tehnologija napreduje iz dana u dan i donosi rešenja čak i za najteže oblike steriliteta.
Podelite sa prijateljima
