Izbornik
Trudnoća je poseban period za ženu – period prilagođavanja, iščekivanja, radovanja, ali i strahovanja. Od samog početka većina budućih majki se trudi da prikupi što više informacija o trudnoći i neželjenim simptomima sa kojima se može susresti. Simptomi se razlikuju od trudnice do trudnice i od trudnoće do trudnoće. Može se desiti da vaša trudnoća prođe bez neprijatnih iskustava koja vas posebno brinu, ili da iznova ne proživite tegobe koje su vas mučile u prethodnoj trudnoći. S druge strane, trudnoća sa sobom može doneti neočekivane promene za koje trudnica neće biti pripremljena. U moru različitih simptoma koji se smenjuju tokom celih devet meseci, teško je razaznati bezazlene promene od onih koje ukazuju na mogućnost da sa plodom ili budućom majkom nešto zaista nije u redu. U ozbiljnijim slučajevima, blogovremena detekcija simptoma i efikasna reakcija mogu značiti razliku između života i smrti.
Krvarenje u trudnoći većina žena povezuje sa spontanim pobačajem. Ipak, situacija ne mora biti tragična. Umereno tačkasto krvarenje se može pojaviti tokom trudnoće, uglavnom posle lekarskog pregleda (grlić materice je osetljiviji u ovom periodu). Takvo krvarenje rezultat je iritacije i najčešće će se samo zaustaviti nakon nekoliko sati. S druge strane, uporno i obimno krvarenje može biti znak opasnosti. U ranoj trudnoći ovakvo krvarenje može biti simptom spontanog pobačaja, a u kasnijoj ukazuje na moguće abrupcije posteljice ili placentu previju. Ako primetite jako vaginalno krvarenje, što pre se obratite lekaru, posebno ako zapazite i druge simptome, kao što su povišena temperatura i probadajući bol.
Otečenost je klasičan pratilac trudnoće. Možda ćete morati na neko vreme da se oprostite od dragog prstenja ili omiljenog para obuće. Međutim, otok, posebno otok lica i šaka, može ukazivati na ozbiljno oboljenje. Ako pored otoka primećujete i glavobolju, vrtoglavicu, bol u želucu i zamućen vid, što pre zatražite medicinsku pomoć. Naime, navedeni simptomi mogu ukazivati na preeklampsiju – stanje koje može ugroziti živote majke i nerođene bebe. Da bi se izbegle komplikacije, odreagujte čim primetite simptome. Lekari će potom pažljivo pratiti kako se situacija dalje odvija i po potrebi će intervenisati.
Povremeni bol u stomaku nije nešto neočekivano, posebno kako trudnoća odmiče. Plod raste i samim tim utiče na ligamente i mišiće koji se pod pritiskom rastežu. Posledica je osećaj neprijatnosti u predelu abdomena i oko pubične kosti. Ipak, jak i konstantan bol u karličnom predelu, propraćen mučninom i dijarejom, ne sme biti zanemaren. Ovi simptomi mogu ukazivati na infekciju ili probleme s bubrezima. Svaki sumnjiv i dugotrajan bol koji ne možete da ublažite, obavezno prijavite svom lekaru.
Jači svrab u trudnoći takođe može biti jedan od regularnih i bezazlenih simptoma. Koža abdomena se rasteže i postaje suva, što može izazvati osećaj svraba i peckanja. Hidriranje i redovno mazanje irtiranog područja će u većini slučajeva otkloniti ili ublažiti ovaj neprijatni simptom. Međutim, jak i dugotrajan svrab po celom telu može ukazivati na retko oboljenje jetre – kolestazu u trudnoći. Ova retka i opasna bolest može prouzrokovati preuranjen porođaj.
Kao i većina prethodno navedenih simptoma, povremena glavobolja može biti jedan od bezazlenih pratilaca trudnoće, koji ne zahteva posebnu pažnju. Malo odmora i hidratacija i buduća mama je spremna za akciju! Međutim, nesnosna i dugotrajna glavobolja može biti jedan od simptoma preeklampsije – stanja koje smo već spomenuli. Za svaki slučaj, o svakoj jakoj glavobolji informišite svog lekara.
Kada bi svaka trudnica koja oseti bol u leđima zahtevala hitan lekarski pregled, čekaonice bi uvek bile pune! Većina trudnica će osetiti bol u leđima, posebno u poslednjem trimestru. Ipak, ako je bol uporan, spomenite to svom lekaru, kako bi isključio moguće infekcije bubrega ili bešike. Svakako se obratite lekaru ako primetite dodatne simptome: povišena telesna temperatura i bol prilikom mokrenja.
Vrtoglavica se može pojaviti tokom trudnoće i predstavlja jednu od neželjenih, ali uglavnom bezazlenih propratnih pojava. Međutim, ako primećujete da vam je vid često zamućen, telesna težina naglo skače, te osećate bol u predelu stomaka i glavobolju, što pre zakažite pregled. Simptomi mogu ukazivati na gestacionalni dijabetes, koji zahteva hitno uključivanje terapije.
Aktivnost ploda može da varira – nisu sve bebe jednako aktivne u stomaku, a aktivnost se menja i u zavisnosti od doba dana. Međutim, većina budućih majki nakon određenog vremena može da oceni koliko često je beba aktivna i na koji način. Ukoliko deluje da se beba slabije pomera, stručnjaci savetuju da pojedete slatkiš ili hladan napitak i sačekate sat-dva. Okretanje na bok takođe može motivisati bebinu aktivnost. Ako nakon ovih koraka beba i dalje nije aktivna, obratite se lekaru.
Dodatnu opasnost predstavlja činjenica da je većina navedenih simptoma u većini slučajeva (ako su blagi do umereni) sastavni deo trudnoće. Verovatno ćete tokom trudnoće iskusiti mučninu, bol u leđima, možda i vrtoglavicu ili pojačan svrab. Ponekad je teško jasno uočiti nijanse između tipičnog i bezazlenog simptoma trudnoće i alarma za uzbunu koji ne smete ignorisati. Nekad će se i vaša glava “poigrati” s vama, pa ćete svoje simptome moći da prepoznate u svakom od navedenih, a anksioznost će vas navesti da dodatno strahujete za svoje i zdravlje svoje bebe. Baš zato je prenatalni test preporuka svim budućim mamama. Uobičajene simptome ćete racionalizovati kada znate da ste prošli kroz prenatalno testiranje i da rezultati nisu ukazivali na probleme. Kada ste mirni i staloženi, lakše ćete moći da uočite promene koje su neočekivane ili previše intenzivne. Prenatalni test možete obaviti već od desete nedelje trudnoće, što je ujedno i period kada počinju da se javljaju prvi ozbiljniji simptomi.
Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma ili drugi simptom koji vam je sumnjiv, neočekivan ili se stanje kontinuirano pogoršava, obavezno se obratite lekaru ili zatažite hitnu medicinsku pomoć.
Podelite sa prijateljima
