4

Gojaznost u trudnoći – skriveni rizici i opasnosti

Većina žena se tokom celog života trudi da održi savršenu liniju. Pojedine pripadnice lepšeg pola spremne su da se podvrgnu i rigoroznim dijetama, kako bi za što kraći period skinule što veći broj kilograma. Lekari i nutricionisti nikada neće preporučiti radikalni plan ishrane ili stil života, jer dugoročni efekti nisu obećavajući. Ipak, u potrazi sa idealnim “bikini telom”, dame ponekad ne biraju sredstva. S druge strane, dešava se da buduće majke upadnu u poznatu “sada jedem za dvoje” zamku. Prekomerni unos kalorija tokom trudnoće, rezultira nakupljanjem suvišnih kilograma, kojih se kasnije uglavnom teško rešiti. Međutim, osnovni problem nije estetske prirode, nego se tiče zdravlja trudnice i nerođenog deteta. Sem toga, u drugom stanju ostaju i osobe koje su se i pre trudnoće borile s viškom kilograma. U takvim situacijama, lekar će preporučiti prilagođen plan ishrane, koji će omogućiti budućoj majci da optimizuje svoju kilažu.

Pre nego što započnemo priču o rizicima i opasnostima preterane gojaznosti u trudnoći, moramo napomenuti da je sasvim normalno i očekivano da se telo žene tokom trudnoće i za vreme dojenja menja. Telo majke nastoji da bude najbolji domaćin bebi koja raste i razvija se. Za to mu moramo odati dužno poštovanje. Sve promene, bile one kratkoročne ili dugoročne (par kilograma viška, strije, izražene vene, promene u pigmentaciji, ožiljak od carskog reza…), uspomene su na jedinstveno iskustvo kroz koje ste prošli zajedno sa svojim detetom.

Kako sve prekomerna težina utiče na trudnoću?

Za početak, dokazano je da prekomerna težina utiče i na plodnost. Naime, ponekad se, pored gojaznosti, ne može pronaći drugi zdravstveni razlog za neplodnost. Kod gojaznih osoba neretko se uočava poremećaj metabolizma i hormonskih funkcija, što može uticati na ovulaciju. Studije pokazuju da će žene s višim BMI (Body Mass Index), češće oboleti od sindroma policističnih jajnika (PCOS) – bolesti koja, između ostalog, utiče i na plodnost. Kod muškarca, gojaznost može uticati na kvalitet sperme i pokretljivost spermatozoida. Dakle, uravnotežena ishrana, zdrav stil života i optimalna kilaža oba roditelja – igraju važnu ulogu i tokom priprema za trudnoću.

Jasno je da će svaka žena imati više kilograma tokom trudnoće nego pre. Ipak, uvek se vodite savetima lekara, a kalorije unosite kroz hranu bogatu vitaminima, mineralima i proteinima. Ukoliko je BMI pre trudnoće bio regularan, trudnica i dalje ne bi trebalo da dobije više od 12 kilograma.

Gojaznost majke utiče na njeno zdravlje, kao i na šanse da kroz trudnoću i porođaj prođe bez većih problema.

Najozbiljnije posledice gojaznosti po buduću majku su: 

  • preeklampsija
  • gestacijski dijabetes
  • spavačka apnea

Preeklampsija je stanje nekontrolisano povišenog krvnog pritiska, koje dalje može voditi u eklampsiju, te prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme ili čak fatalni ishod. Gestacijski ili trudnički dijabetes se, kako samo ime kaže, pojavljuje u toku trudnoće, ali posledice mogu biti dugoročne. Spavačka apnea podrazumeva kratkotrajni prestanak disanja u snu. Netretirana, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema (krvotok, srce, pluća…).

Najozbiljnije posledice gojaznosti majke po plod su:

  • povećan rizik od kardiovaskularnih problema
  • povećan rizik od pobačaja
  • otežan ultrazvučni pregled
  • povećane šanse za rađanje mrtvorođenčeta

Redovni ultrazvučni pregledi su veoma važni tokom cele trudnoće. Prilikom pregleda, lekar može uočiti određene nepravilnosti, što je presudno za blagovremenu reakciju. Ukoliko je majčina abdominalna regija prekrivena dodatnim slojem masti, ultrazvučni pregled je teže sprovesti, a gubi se i na preciznosti prikupljenih podataka (položaj i veličina ploda). Statistika pokazuje da će beba gojazne majke biti krupnija od bebe porodilje optimalne telesne težine. Time se povećava šansa za porođajne komplikacije i porođaj carskim rezom. Gojazne porodilje se uglavnom duže i teže oporavljaju od carskog reza.

Na svu sreću, a zahvaljujući razvoju tehnologije i nauke, većina gojaznih majki i njihovih beba, kroz trudnoću danas prolazi bez ozbiljnijih problema. Ipak, opreza nikad previše! Trudnoća gojazne žene često se smatra visokorizičnom, što znači da će trudnica češće odlaziti na kontrole ili će biti upućena na dodatne analize. Mada je namenjen svim trudnicama, prenatalni test se dodatno preporučuje ako se trudnoća vodi kao visokorizična. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće. Analiza se vrši na osnovu malog uzorka majčine krvi, a rezultati otkrivaju prisustvo ili odsustvo najčešćih hormozomskih aberacija kod čoveka (Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom) i pol bebe. Reč je o neinvazivnoj, pouzdanoj i preciznoj metodi. Pored prenatalnog testiranja, koje će sigurno doneti osećaj olakšanja u dom budućih roditelja, trudnica može preduzeti i dodatne korake: kvalitetna ishrana (dnevni unos od oko 1800 kalorija, kroz hranu bogatu nutrijentima), zdrav životni stil (umerena fizička aktivnost, smanjen unos kofeina, izbegavanje alkohola) i praćenje preporuka lekara.

Stručnjaci tvrde da žena, ni pre ni tokom ni nakon trudnoće, ne bi trebalo da “jede za dvoje”. U pitanju je mit koji se ranije koristio možda čak i kao izgovor za nekontrolisano uživanje u hrani. Ključno je da uvek pratite savete lekara koji vodi vašu trudnoću. Svaki dobitak na težini veći od 12 kilograma, uglavnom se smatra nezdravim. Dakle, trudnoća svakako nije vreme za opuštanje i nekontrolisani hedonizam. Naprotiv – u ovom periodu je najvažnije da od svog tela načinite savršeni inkubator za svoju bebu, a  da brigom o svom zdravlju obezbedite porođaj bez komplikacija i brz oporavak. 

5

Spontani pobačaj – najčešći uzroci i posledice

U svetu roditeljstva, spontani pobačaj je gotovo tabu tema. Roditelji često spontani pobačaj doživljavaju kao lični neuspeh ili sopstvenu grešku. Tuga koju osećaju nakon gubitka deteta, bez obzira na stadijum trudnoće, uvek je duboka i intenzivna. Postoji čak i izreka: Kada osoba izgubi svog bračnog druga, postaje udovica ili udovac. Kada dete ostane bez roditelja, postaje siroče. Međutim, gubitak deteta je toliko neprirodan i bolan, da za ožalošćene roditelje ne postoji ni naziv. Iskustvo je bolno i iscrpljujuće i ponekad može ostaviti i traumu.

Spontanim pobačajem smatra se svaki neželjeni gubitak ploda pre 24. nedelje trudnoće. Iako se o tome retko kada priča, čak 1 od 5 trudnoća završava spontanim pobačajem. Dakle, osećaj usamljenosti i izolovanosti koji roditelji osećaju, zapravo nije utemeljen u realnosti. Kroz ovo teško iskustvo sigurno je prošao neko u vašem okruženju, mada je velika verovatnoća da te teme ne želi da se dotakne. Sem toga, većina spontanih pobačaja se dešava u vrlo ranoj trudnoći (više od 80% pobačaja desi se u prvom trimestru), pa žena ponekad nije ni svesna da je vrlo kratak period zaista bila u drugom stanju. Simptomi pobačaja nekada mogu imitirati simptome jače menstruacije.

U ranoj trudnoći simptomi pobačaja mogu potpuno izostati, ali bi pažnju trebalo obratiti na: pojavu tačkastog ili jačeg krvarenja, bolove u abdomenu, karlici i leđima i malaksalost. Kako trudnoća odmiče, simptomi pobačaja postaju jasniji i jači: jaki bolovi u leđima i abdomenu, jače vaginalno krvarenje, pojačano lučenje vaginalnog sekreta i izostanak bebine aktivnosti. Kada prođe 6. nedelja trudnoće, većina trudnica će odahnuti s olakšanjem, jer se rizik od spontanog pobačaja od tog trenutka značajno smanjuje.

Iako većina trudnica, pored ogromne tuge, posle spontanog pobačaja oseća i krivicu, razloga za to, u većini slučajeva, zaista nema. Naime, majka u takvim situacijama ne može učiniti ništa drugačije ili bolje da bi zaštitila bebu. Većina spontanih pobačaja u ranoj trudnoći, nastaje kao rezultat nepravilnog razvoja ploda, odnosno nastanka hromozomskih abnormalnosti koje nisu kompatibilne sa životom. Drugim rečima – doživeli smo negativan rezultat genetske lutrije. Veliki procenat hromozomskih abnormalnosti nastaje slučajno, tokom ćelijske deobe. To bi značilo da roditelji ni na koji način nisu “krivci” za neželjeni ishod.

Pored hromozomskih abnormalnosti ploda, koje su najčešći uzročnici spontanog pobačaja, do pobačaja može doći i usled: infekcije, izloženosti toksinima ili zagađenoj životnoj sredini, abnormalnosti materice, unosa štetnih supstanci (duvan, alkohol, lekovi…), poremećaja imunog sistema majke, nekontrolisanog dijabetesa, bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema, oboljenja štitaste žlezde… Glavni uzrok pobačaja, posebno ako se odigra u vrlo ranoj trudnoći, ponekad ostane i neotkriven. Studije pokazuju da i godine majke povećavaju rizik od spontanog pobačaja. Rizik od spontanog pobačaja raste na čak 25% kod žena koje ostanu u drugom stanju u četrdesetim.

Spontani pobačaj često se koristi kao sinonim za kompletan pobačaj (jako krvarenje i izbacivanje fetusa). Međutim, postoji nekoliko vrsta spontanih pobačaja, a međusobno se razlikuju po simptomima i potrebi za lekarskom intervencijom. Primera radi, kod nekompletnog pobačaja dolazi do krvarenja, ali ne i do potpunog izbacivanja fetusa (ili je fetus izbačen, ali je placenta ostala u materici). Za razliku od kompletnog pobačaja, u ovom slučaju će biti potrebna kiretaža i hitna lekarska intervencija. Ako primetite bilo koji od upozoravajućih simptoma pobačaja, nećete pogrešiti ukoliko se odmah obratite lekaru. Ako na vreme ne zatražite medicinsku pomoć, stanje se može dodatno zakomplikovati, ili čak postati fatalno.

Spontani pobačaj je sam po sebi traumatično iskustvo, koje može nepovoljno uticati i na stabilnost veze. Naime, dešava se da roditelji na različit način proživljavaju tragediju. Ako je trudnoća bila dugo iščekivana, tenzije među partnerima mogu dodatno eskalirati. U takvim trenucima, najvažnije je razumevanje i međusobna podrška. Ne tugujemo svi na isti način, ali razlika u načinu tugovanja nije indikator intenziteta emocija. Parovima se, u ovakvoj situaciji, najčešće preporučuje psihološko savetovanje.

Nakon pobačaja ostaje jedno goruće pitanje: kada ćemo biti spremni za novu trudnoću? Ovo pitanje tiče se fizičkog, ali i emocionalnog oporavka organizma. Posavetujte se sa lekarom, a on će vam dati preporuku na osnovu vašeg fizičkog stanja, ali i stadijuma trudnoće u kojem je nastupio pobačaj. Okvirno mesec dana nakon pobačaja, menstrualni ciklus bi trebalo da se normalizuje, što u teoriji znači da su stvoreni uslovi za novu trudnoću. Ipak, uvek pratite preporuke lekara. Ako ste iskusili nekoliko spontanih pobačaja, lekar će verovatno preporučiti prenatalno testiranje kod svake naredne trudnoće. Prenatalni test se preporučuje svim budućim majkama, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, kod opterećene porodične anamneze, u slučaju istorije spontanih pobačaja, kod nepovoljnog nalaza dabl i tripl testa ili kod trudnoće koja je rezultat vantelesne oplodnje. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od 10. nedelje trudnoće, a za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu venske krvi majke. Rezultati otkrivaju prisustvo ili odsustvo najčešćih hromozomskih aberacija (trizomije 21, 18 i 13), kao i pol deteta. U pitanju je neinvazivan, pouzdan i precizan test.

Iako za spontani pobačaj najčešće ne postoji direktni krivac, postoje određene mere predostrožnosti kojih bi se trebalo pridržavati. Nemojte propuštati prenatalne preglede. Tokom pregleda, lekar može otkriti nepravilnost u razvoju ploda, što dalje omogućava blagovremenu reakciju. Prilagodite stil života i pratite savete stručnjaka kada su u pitanju ishrana, fizička aktivnost, unos kofeina i životne navike.

Posle pobačaja ranjeni ste fizički i emocionalno. Dozvolite ranama da zacele. Pratite savete i instrukcije lekara i nemojte dati da vas ovakvo iskustvo obeshrabri. Statistika pokazuje da većina žena nakon spontanog pobačaja iznese normalnu i zdravu trudnoću. Vaša uloga roditelja nije opozvana, nego je samo trenutno na pauzi.

3

Preeklampsija i eklampsija – opasnost za trudnicu i za bebu

Buduće majke znaju da tokom trudnoće moraju biti veoma oprezne, te voditi računa o svom zdravlju. Samo zdrava trudnica će, bez ozbiljnih komplikacija, na svet doneti zdravu bebu. Telo žene se, u realtivno kratkih devet meseci, mora prilagoditi i privići na sasvim novu ulogu, što može dodatno zakomplikovati postojeće zdravstvene probleme, ili izazvati nove. U takvim situacijama je najvažnije na vreme prepoznati simptome. Rano uočavanje simptoma i blagovremena reakcija, ponekad mogu biti razlika između života i smrti. Simptome preeklampsije nikada ne smemo ignorisati.

Preeklampsija se naziva još toksemija i gestacijska hipertenzija i stanje je koje karakterišu visok krvni pritisak u trudnoći, pojava otoka po licu i telu i prisustvo belančevina u urinu. Najčešće se javlja u drugoj polovini trudnoće, obično nakon 20. nedelje. Stanje se uglavnom javlja kod žena koje su i pre trudnoće imale problema sa povišenim krvnim pritiskom, oboljenjem bubrega ili dijabetesom. Međutim, preeklampsija se može pojaviti i kod trudnica koje ranije nisu imale zdravstvenih problema ovog tipa. Preeklampsija može biti blaga ili teška, u zavisnosti od izraženosti simptoma. Blagu karakterišu manji skok krvnog pritiska i primetni otoci. Teži oblik ovog stanja može biti poguban po bebu, pa čak i majku, jer izaziva ozbiljnu anemiju i probleme u radu jetre i bubrega.

Prema statistici, preeklampsija pogađa oko 3-7% trudnoća, a glavni uzrok nije potpuno jasan. Stručnjaci smatraju da se uzrok krije u nepravilno formiranoj placenti ili placenti koja abnormalno funkcioniše. Faktori koji doprinose pojavi preeklampsije su: autoimuna oboljenja, problemi sa venama i genetika. Rizik se povećava u slučaju: trudnice starije od 35 godina, istorija preeklampsije u prethodnim trudnoćama, višeplodne trudnoće, gojaznost, istorija dijabetesa, visoki krvni pritisak ili bolesti bubrega, preeklampsija u porodičnoj anamnezi

Simptomi rane preeklampsije lako se mogu prevideti kao klasični simptomi trudnoće. Naime, oticanje lica i šaka i dobijanje na težini – simptomi su koje očekuje svaka trudnica. Ipak, dodatni oprez je neophodan ukoliko primetite izražene otoke u regiji očiju, kao i naglo dobijanje na težini (preko 0,9kg u toku nekoliko dana). Simptome teške preeklampsije teže je ignorisati: jaka glavobolja, poteškoće sa disanjem, bol u abdomenu, ređa potreba za uriniranjem, mučnina i povraćanje, vrtoglavica i nesvestica, problemi s vidom (privremeno slepilo, osetljivost na svetlo, zamagljen vid). Ukoliko primetite navedene simptome, odmah se obratite lekaru. Lekar će vam izmeriti pritisak, proceniti otečenost šaka i lica, ispratiće dobijanje na težini u prethodnom periodu, te će zatražiti specifične analize. Pažnju bi trebalo obratiti na prisustvo proteina u urinu (proteinurija), te ispratiti vrednosti enzima jetre, trombocita i kreatina. Sve vreme mora se pratiti i stanje bebe. Na osnovu dobijenih rezultata i nalaza ultrazvučnog pregleda i CTG-a, lekar će doneti odluku o daljim koracima. Dijagnozu rane preeklampsije često prati odluka o prevremenom porođaju, kako se zdravlje majke i deteta ne bi dodatno ugrožavalo. Kasna preeklampsija može izazvati tragične posledice.

Preeklampsija je komplikacija koja je vodeći uzrok smrtnosti majke i fetusa. Posledice preeklampsije mogu biti eklampsija, moždani udar, oslabljenje rada srca, smanjena funkcionalnost jetre i bubrega, edem pluća, slepilo, HELLP sindrom.

Preeklampsija može dovesti do potencijalno fatalnog stanja – eklampsije. Eklampsija se uglavnom javlja ako se na vreme nisu preduzele mere kako bi se sanirali simptomi preeklampsije. Eklampsija se najčešće manifestuje kroz niz nevoljnih i naglih trzaja celog tela. Napadi su praćeni gubitkom svesti, pojavom otoka na licu i telu, te se primećuju problemi u radu bubrega, jetre, srca, pluća i mozga. Dijagnostikovana eklampsija sa sobom povlači hitno uvođenje odgovarajuće terapije, kao i prekid trudnoće, u pokušaju spašavanja života majke i nerođenog deteta. Najozbiljnija posledica nelečene preeklampsije je HELLP sindrom. Sindrom se manifestuje kroz anemiju, usled raspadanja eritrocita. Jedino pravovremena analiza krvi može otkriti ovaj sindrom, koji je potencijalno fatalan. 

U borbi protiv preeklampsije, eksperti poseban akcenat stavljaju na preventivu: redovne lekarske kontrole, uravnotežena ishrana, redovna i umerena fizička aktivnost. Svaki simptom koji deluje zabrinjavajuće, odmah prijavite svom lekaru. Simptomi preeklampsije najčešće nestaju u roku od 48 sati posle porođaja, ali se nekad zadržavaju i oko 6 nedelja postpartum. Preeklampsija se, iako porpilično retko, može pojaviti i tokom 48 sati posle porođaja. Tada se radi o postporođajnoj preeklampsiji. Ako ste u jednoj trudnoći već prošli kroz preeklampsiju, raste verovatnoća da će se sličan scenatio ponoviti (mada statistika kaže da je u svakoj narednoj trudnoći preeklampsija slabije izražena).

Redovna kontrola je bitan element prevencije. Neinvazivni prenatalni testovi u ranoj trudnoći mogu otkriti hromozomske abnormalnosti ploda. MOJ PRENATALNI TEST već od 10. nedelje trudnoće otkriva prisustvo ili odsustvo najčešćih hromozomskih aberacija (Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom), kao i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati malu količinu majčine krvi, a analiza se vrši na osnovu slobodnocirkulišuće fetalne DNK. Pouzdanost, sigurnost i preciznost su epiteti koji idu uz ovaj test i predstavljaju garanciju da ćete već u ranoj trudnoći moći da precrtate dobar deo svojih trudničkih briga.

Svaki osećaj intenzivnog umora, glavobolje i bola u gornjem delu abdomena, pojavu otoka, nesvestice, mučnine i zamagljenog vida – što pre prijavite svom lekaru.

2

Folna kiselina – vaš saveznik u zdravoj trudnoći

S godinama se naše telo menja, menjaju se i naše potrebe, a ultimativni cilj je da se svakoj novoj promeni prilagodimo. Brzina metabolizma i nivo energije neće biti isti u dvadesetim, četrdesetim i šezdesetim godinama. Naš je zadatak da telu uvek obezbedimo potrebne resurse, kako bi u svakom životnom dobu funkcionisalo optimalno.

Međutim, promene koje doživljavamo nisu uvek rezultat biološkog starenja organizma. Naime, brojna zdravstvena stanja takođe mogu uticati na delikatan balans. Trudnoća se još naziva i “drugo stanje” upravo zbog brojnih promena koje donosi i brojnih prilagođavanja koja zahteva. Trudnicama će već prilikom prve posete lekaru biti preporučeni suplementi, koji u velikoj meri mogu pomoći u očuvanju zdravlja majke i bebe.

Važno je napomenuti da bi dodatke ishrani i razne suplemente trebalo konzumirati isključivo po preporuci lekara. Lekar će, na osnovu uvida u nalaze i uzimajući u obzir anamnezu, odrediti optimalnu terapiju. Konzumacija prenatalnih suplementa na svoju ruku, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Mada o vrsti i dozi suplemenata odlučuju isključivo lekari, moramo istaći da folna kiselina predstavlja preporučenu terapiju svih trudnica, barem tokom prvih 12 nedelja trudnoće.

Folna kiselina ili vitamin B9 je jedan od vitamina B kompleksa. Naziva se još i pteroiglutaminska kiselina, mada je ovaj naziv ređe u upotrebi. Studije pokazuju da je folna kiselina veoma važna za mentalno i emocionalno zdravlje, posebno kod trudnica i u detinjstvu. Sprečava pojavu umora, dekoncentracije, nesanice i razdražljivosti. Pored toga, zajedno sa vitaminom B12 učestvuje u stvaranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), koji su odgovorni za transport kiseonika kroz celo telo. Folna kiselina učestvuje u stvaranju genetičkog materijala (DNK i RNK), pa iz toga zaključujemo da je njena uloga veoma važna u formiranju tkiva i organa.

Folna kiselina se, sem kao dodatak ishrani, može pronaći i u svom izvornom obliku, u raznim namirnicama. Vitaminom B9 bogati su: spanać i drugo zeleno lisnato povrće, limun, orašasti plodovi, džigerica, pivski kvasac, soja, pasulj, mleko, hleb, testenina, pšenične klice, celo zrno žitarica… Ipak, sintetička folna kiselina iz suplemenata se lakše apsorbuje nego folati iz određenih namirnica. Doza preporučena trudnicama varira u zavisnosti od toga da li je u pitanju blizanačka trudnoća, da li postoji deficit i da li majka ima povećanu telesnu masu, dijabetes ili epilepsiju. Savetuje se i ženama koje žele da ostanu u drugom stanju, ali su prethodno koristile oralnu kontracepciju. Preporučena doza najčešće blago raste tokom dojenja. Folna kiselina konzumira se posebno, u kompleksu vitamina B ili u multivitaminskim preparatima.

Posledice deficita folne kiseline mogu biti veoma ozbiljne. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći, u direktnoj je vezi sa niskom porođajnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom od oštećenja nervne cevi (spina bifida) i mozga (anencefalija). Dokazano je da se mogućnost pojave ovakvih dijagnoza smanjuje za 80% pravovremenom upotrebom folne kiselina. Iako se upotreba suplementa folne kiseline preporučuje tokom trudnoće, važno je da žena nema deficit ovog vitamina ni pre začeća. Naime, plod se razvija munjevitom brzinom, pa već u prvim nedeljama trudnoće počinje razvoj bitnih organa (nekada i pre nego što trudnica sazna da je u drugom stanju). Zbog toga se folna kiselina preporučuje i ženama koje tek planiraju da zatrudne.

Sem u trudnoći, unos folne kiseline je veoma važan tokom celog života. Naime, istraživanja pokazuju pozitivan uticaj folne kiseline na određene simptome teških bolesti: srčana oboljenja, rak, depresija… Folna kiselina, vitamini B6 i B12, utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i povećanog rizika od infarkta ili šloga. Praksa je pokazala da se deficit folne kiselina pojavljuje i kod pojedinaca koji se bore s depresijom. Što je nivo folne kiseline niži, to su simptomi bolesti izraženiji. Pored toga, nizak nivo folne kiseline je u direktnoj vezi sa slabim odgovorom na antidepresive. Pojedina istraživanja čak ukazuju na to da se folna kiselina može koristiti u prevenciji raka debelog creva, dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Međutim, ovaj benefit folne kiseline i dalje nije definitivno potvrđen. Onkološki bolesnici svakako ne bi trebalo da modifikuju svoju terapiju bez prethodne konsultacije s lekarima. Deficit folne kiseline dalje se povezuje sa visokim rizikom od staračke demencije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, te osteoporoze.

Nedostatak folne kiseline može biti rezultat alkoholizma, iritabilnog crevnog sindroma, celijakije i upotrebe određenih lekova. Međutim, deficit se može detektovati u široj populaciji, bez tačno definisanih uzroka. Simptomi nedostatka folne kiseline mogu biti: zastoj u rastu i razvoju, upala desni, gubitak apetita, dijareja, mentalne promene (iritabilnost, zaboravnost, uznemirenost)… Unos folne kiseline je uglavnom potpuno bezbedan za ljude. Vrlo visoke doze folne kiseline mogu izazvati posledice kao što su: mučnina, nadutost, poremećaj sna, uznemirenost, alergijske reakcije na koži… Najozbiljnija posledica suficita folne kiseline je maskiranje nedostatka vitamina B12, koje može dovesti do oštećenja neurona. Folna kiselina je rastvorljiva u vodi, što znači da se izlučuje iz organizma preko urina.

Jasno je da je dovoljan unos folne kiseline veoma važan tokom celog života, a posebno u toku trudnoće. Međutim, još jednom napominjemo da se suplementi koriste isključivo po preporuci lekara, jer se mogu javiti nuspojave, kao i loša interakcija sa drugim lekovima. Takođe, upotreba folne kiseline ne isključuje potrebu za redovnom lekarskom kontrolom. Ovaj vitamin je isključivo vaš saveznik u zdravoj trudnoći i nije zamena za obavezne preglede, testove i analize. Pored klasičnog dabl testa, lekari sve više preporučuju neinvazivne prenatalne testove. MOJ PRENATALNI TEST je neinvazivan, siguran i pouzdan test koji se preporučuje svim trudnicama već od 10. nedelje trudnoće. Za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu majčine venske krvi, a rezultati otkrivaju prisustvo najčešćih hromozomopatija (trizomije 13, 18 i 21), kao i pol deteta. 

Ukoliko vam je zdravlje deteta na prvom mestu, postarajte se da preduzmete sve što je u vašoj moći da mu obezbedite svetlu i bezbrižnu budućnost.

1

Dabl test – sve što bi trebalo da znate

Briga o zdravlju je naša primarna obaveza. Organizam funkcioniše optimalno samo kada je u idelanom balansu. Tokom trudnoće se naše telo neprestano menja i prilagođava i zbog toga su redovne lekarske kontrole veoma važne. 

Šta je dabl test?

Dabl test je prenatalni statistički test koji ukazuje na prisustvo ili odsustvo određenih hromozomopatija. U pitanju je skrining test koji se najčešće radi tokom prvog trimestra i to između 12. i 14. nedelje trudnoće. Budući da je test statistički, pokazuje statističku verovatnoću za pojavu hromozomskih abnormalnosti kod bebe. Reč je o kombinovanom testu, koji se sastoji iz ultrazvučnog pregleda i biohemijske analize majčine krvi. Studije pokazuju da dabl test sa 80% sigurnosti utvrđuje prisustvo abnormalnosti. Međutim, nepovoljni nalazi testa nisu garancija da je beba obolela. 

Ultrazvučni pregled

Sa ultrazvučnim pregledom je upoznata većina žena, jer predstavlja bezbolnu dijagnostičku proceduru koja je deo redovnih ginekoloških pregleda (čak i pre trudnoće). Prilikom ultrazvučnog pregleda, ginekolog dobija uvid u veličinu i položaj materice i jajnika, stanje jajovoda, debljinu endometrijuma, te može prepoznati potencijalne probleme – prisustvo folikula na jajnicima i miomatoznih promena. Ultrazvučni pregled može se izvršiti na dva načina: pomoću abdominalne ili vaginalne sonde

Pregled vaginalnom sondom moguć je samo na praznu bešiku. Pregled je bezbolan, ali pacijentkinje ponekad osećaju neprijatnost. Vizualizacija koja se postiže ovom vrstom pregleda daleko je jasnija od pregleda preko abdomena, jer je sonda u direktnom kontaktu sa organima. Jasnija slika omogućava precizniju dijagnostiku, te se pregled putem vaginalne sonde preporučuje prilikom redovnih ginekoloških pregleda

Preduslov za pregled pomoću abdominalne sonde jeste puna bešika. Puna bešika će potisnuti creva, što će omogućiti bolji prikaz organa smeštenih u karličnoj regiji. Generalno, pacijentkinjama je pregled abdominalnom sondom prijatniji. Gel se nanosi na stomak, te se sonda prislanja na gel i tako se dobija jasna slika abdomena. 

Praćenje trudnoće je nezamislivo bez redovnih ultrazvučnih pregleda ovog tipa: prati se razvoj ploda, izgled i pozicija placente, debljina nuhalnog nabora, kao i prisustvo nosne kosti. Kasno formiranje nosne kosti može biti prvi indikator prisustva određenih genetskih abnormalnosti. Debljina nuhalnog nabora takođe može ukazivati na postojanje hromozomskih aberacija. Regularna debljina nuhalnog nabora je do 3mm, a svaki dodatni milimetar najčešće je indikacija Daunovog sindroma.

Biohemijska analiza majčine krvi

Drugi deo dabl testa podrazumeva analizu parametara iz krvi majke. Testom se mere dva hormonska markera: hCG i AFP (PAPP-A). Preporučljivo je da se ultrazvučni pregled i vađenje krvi obave istog dana, ali se toleriše kašnjenje od 48 sati. Rizici su veći ukoliko je hCG povišen, a PAPP-A snižen.

Rezultati dabl testa

Ukrštanjem podataka dobijenih ultrazvučnim pregledom i biohemijskom analizom krvi, utvrđuje se verovatnoća postojanja hromozomske abnormalnosti. Dabl test je statistički test, što znači da se rezultati prikazuju kao statistički podaci – rezultati jedne trudnice se porede sa rezultatima drugih žena. Rezultati se dobijaju tako što se unose individualni parametri trudnice: težina, godine, vrsta trudnoće (vantelesna oplodnja, broj fetusa), zdravstveno stanje i navike trudnice (pušač/nepušač, dijabetes…). Primera radi, ako je rezultat 1:3000, to znači da od 3000 testiranih trudnica koje imaju iste parametre kao vi, jedna beba će biti rođena sa određenom hromozomopatijom.

Dabl test ima takozovanu cut off linijuniža vrednost od granične ukazuje na povećan rizik. Ako je granična vrednost 250, rezultat 1:10000 bi se, recimo, smatrao povoljnim. Nizak rezultat (npr. 1:50) ukazuje na povećan rizik.

Rezultate dabl testa tumači lekar, u saradnji sa genetičarem. Ako su rezultati nepovoljni, stručnjaci upućuju roditelje u opcije i prepuštaju im odluku o daljem testiranju. Neinvazivni prenatalni testovi (NIPT) namenjeni su svim trudnicama, ali se posebno preporučuju kod nepovoljnih nalaza dabl/tripl testa, u trudnoćama koje su rezultat vantelesne oplodnje, kod opterećene porodične anamneze, trudnicama starijim od 35 godina, kao i u slučaju istorije spontanih pobačaja. Dabl test je statističke prirode i na osnovu prikupljenih podataka daje procenu verovatnoće da će beba biti rođena sa genetskim poremećajem. NIPT su sofisticirani testovi najnovije generacije koji mere i analiziraju slobodnoćelijsku fetalnu DNK iz krvi majke, te garantuju visoku preciznost (preko 99%).

MOJ PRENATALNI TEST je precizan, pouzdan i siguran, te otkriva prisustvo najčešćih hromozomskih aberacija (Patauov, Edvardsov i Daunov sindrom), kao i pol deteta. Dostupan je već od 10. nedelje trudnoće. Dovoljno je uzorkovati malu količinu venske krvi majke, a rezultati testiranja stižu vašem lekaru za nekoliko dana.

Tokom trudnoće postoje četiri redovna pregleda koja nisu obavezna. Međutim, redovne kontrole su veoma važne – kontinuirano informisanje o zdravlju deteta, ali i sopstvenom zdravstvenom stanju, može biti presudno. Dabl test je statistički test, što znači da lošiji rezultati nisu garancija da plod zaista ima neku hromozomsku abnormalnost. Statistika barata varijablama i podacima, pa rezultati pre svega predstavljaju verovatnoću, a ne činjenično stanje. Lošiji rezultati dabl testa uglavnom su podstrek budućim roditeljima da se opredele za preciznije prenatalne metode, kao što su NIPT. Ako i rezultati NIPT ukazuju na postojanje određene hromozomske abnormalnosti, lekari uglavnom preporučuju invazivne dijagnostičke procedure, poput amniocenteze i horiocenteze.

6

Kako Rh faktor može uticati na trudnoću

Da bi beba u stomaku rasla i napredovala, majka mora postati gotovo savršen domaćin. Zdrav životni stil, pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i dovoljno odmora, svakako su dobra polazna tačka. Međutim, postoje stavke koje trudnica ne može samostalno i svesno kontrolisati, a koje mogu uticati na dobrobit ploda. Veoma je važno da buduća majka na vreme izvrši sve kontrole, kako bi, po potrebi, mogla da reaguje preventivno.

U telu se, kao sastavni deo membrane eritrocita, nalaze antigeni koji su zaduženi za stvaranje antitela. Razlika između antigena uslovljava stvaranje dva sistema grupisanja: ABO i Rh sistem. Antigeni se nasleđuju, pa osoba može imati jedan, dva ili čak i tri antigena iz ABO sistema, prema kojima određujemo krvnu grupu. Antigeni iz ABO sistema se nalaze i na površini drugih ćelija, dok se Rh antigeni nalaze samo na površini eritrocita. 

Rh faktor ili rezus faktor je zapravo protein koji se nalazi u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima). Osobe mogu biti Rh pozitivne (Rh+), što znači da se u njihovoj krvi stvara ovaj protien, ili Rh negativne (Rh-), što znači da se protein ne stvara. Iako se prilikom transfuzije krvi pored krvne grupe pažnja mora obratiti i na Rh faktor, mnogi će se o rezus faktoru informisati tek prilikom planiranja trudnoće.

Razumevanje Rh genetike je veoma važno ukoliko je detetova majka Rh negativna, a otac Rh pozitivan. U takvim situacijama, placenta uglavnom sprečava prolazak Rh antigena embriona u majčinu krv, ali se to ponekad ipak dešava. Tada dolazi do Rh inkompatibilije, a majčino telo reaguje tako što se u krvi stvara određena količina Rh antitela. Dakle, majčin imunološki sistem prepoznaje plod i njegove Rh+ ćelije kao strano telo i kreće u napad. Ovakav scenario u prvoj trudnoći uglavnom neće imati značajnije posledice, jer je u trenutku reakcije plod već oformljen. Ipak, prilikom porođaja, u majčinu krv dospeva veća količina Rh antigena, što automatski sa sobom povlači produkciju antitela. Ukoliko je ovakva situacija na vreme otkrivena, trudnica će pred porođaj primiti specijalni preparat Rh imunoglobina, koji sadrži anti-Rh antitela. Na ovaj način se sprečava pojava imunog odgovora i stvaranje memorijskih limfocita i dugoživećih plazmocita. Ovaj postupak je posebno važan za sledeću trudnoću, kada stvorena antitela zaista mogu naneti veliku štetu plodu. Posledica može biti pojava izuzetno teške anemije kod novoronđenčeta, koja može imati i fatalni ishod.

Već prilikom prvog prenatalnog pregleda, trudnici se proverava Rh faktor. Ukoliko nalaz pokaže da je trudnica Rh+, dodatni oprez nije neophodan, jer bebin Rh status neće uticati na pokretanje imunološke reakcije (na eritrocitima ploda ne postoje antigeni koji bi pokrenuli reakciju). Ako se ustanovi da je buduća majka Rh-, potrebno je testirati i oca, kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost da plod nasledi Rh+ faktor. U slučaju da je i otac Rh-, beba nikako ne može biti Rh+ i nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako je otac Rh+, a majka Rh-, stvoreni su uslovi za pojavu Rh inkompatibilije.

Ako se na vreme otkrije mogućnost nastanka Rh inkompatibilije, Rh- majka će blagovremeno primiti injekciju Rh imunoglobina i tako sprečiti formiranje antitela. Ukoliko testiranje nakon porođaja pokaže da je beba Rh+, majka će primiti drugu dozu preparata. Ako je i beba Rh-, nema potrebe za dodatnom dozom. U situacijama kada majka nije primila ovu injekciju tokom prethodne trudnoće, a jasno je da su stvorena antitela koja bi mogla napasti Rh+ plod, analizira se plodova voda kako bi se ustanovio Rh faktor ploda. Ukoliko je plod Rh+, vrši se redovna kontrola nivoa antitela u majčinom krvotoku. Ako nivo antitela postane zabrinjavajući i lekar oceni da je situacija alarmantna, potrebno je dati transfuziju Rh- krvi plodu, da bi se izbegle dalje komplikacije. Važno je napomenuti da pravovremena injekcija Rh imunoglobina smanjuje potrebu za transfuzijom na manje od 1%.

Blagovremeno testiranje i otkrivanje prisustva rezus faktora kod budućih roditelja je korak koji je potrebno preduzeti u ranoj trudnoći, da bi se održalo zdravlje ploda u postojećoj i narednim trudnoćama. Sledeći korak, koji je takođe moguće napraviti u ranoj trudnoći, a tiče se zdravlja deteta – jeste neinvazivno prenatalno testiranje. MOJ PRENATALNI TEST moguće je izvršiti već od desete nedelje trudnoće, a otkriva najučestalije trizomije (Daunov, Edvardsov i Patau sindrom) i pol bebe. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke i rezultati analize stižu već za 7-10 dana. Reč je o testu koji je neinvazivan, precizan i pouzdan, potpuno siguran i bezbolan, namenjen svim trudnicama i najpristupačniji na tržištu.

Želja svakog roditelja je da svom detetu obezbedi najbolje moguće uslove za rast i razvoj – od trenutka začeća, pa sve do odraslog doba. Testovi koji su dostupni već u ranoj trudnoći, omogućavaju roditeljima da preduzmu sve moguće korake kako bi svojoj deci obezbedili bezbrižan i bezbolan život. 

Zanimljivo je kako samo jedna epruveta majčine krvi može da otkrije toliko toga o bebi koju nosi i već bezgranično voli, iako je još uvek nije ni upoznala.

5

Trudnoća posle 35. godine – oprez na prvom mestu!

Ubrzan životni tempo nam na raspolaganju ostavlja sve manje vremena. Dan kao da broji nedovoljno sati da bismo postigli sve što imamo na umu. Svakodnevne obaveze, ali i stalna želja za uspehom, godinama nas guraju napred – u nastojanju da postignemo što više, da postanemo što bolji. Dvadesete i rane tridesete godine su vreme kada najčešće pokušavamo da profesionalno zablistamo i pronađemo svoje mesto u odabranoj struci. Privatni planovi često ispaštaju zbog poslovnih ambicija. S druge strane, potpuno je opravdano i odgovorno osigurati finansijsku stabilnost pre nego što uplivamo u bračne vode i zasnujemo porodicu. Ipak, ukoliko srećnu vest da ste u drugom stanju prvi put čujete nakon 35. godine života, možda vas iznenadi činjenica da će lekar vašu trudnoću klasifikovati kao rizičnu. Zašto je to tako?

Kada je životni stil u pitanju, tridesete su postale nove dvadesete. Međutim, naše telo ne mari za društvene i socijalne promene, te biološki stari. Da bismo shvatili zašto je to važno, prvo moramo razumeti kako telo funkcioniše. Tokom jednog menstrualnog ciklusa, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli predstavljaju kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Jedan od formiranih folikula napreduje brže u odnosu na ostale. Dan-dva pre ovulacije (oslobađanje jajne ćelije iz jajnika), nivo estrogena u organizmu dostiže svoj maksimum. Zatim se nivo estrogena postepeno smanjuje, a dominantni folikul započinje produkciju progesterona. Sam folikul zatim nabubri i puca i to je trenutak kada se oslobađa zrela jajna ćelija. Jajna ćelija se zatim kreće kroz jajovod. Prisustvo spermatozoida u jajovodu u tom trenutku, stvara uslove za oplodnju. Ceo proces se ponavlja jednom mesečno. Međutim, broj folikula koji se stvara u jajnicima opada nakon 35. godine, što bi značilo i da je sve manja šansa da žena ostane u drugom stanju. Sem toga, istraživanja pokazuju i da kvalitet jajne ćelije opada sa godinama. Ipak, ostati u drugom stanju u kasnijim tridesetim godinama nije nemoguće, iako sa sobom nosi određene rizike.

Rizik od pobačaja, preranog rođenja, vanmaterične trudnoće i pojave Daunovog sindroma kod ploda raste nakon 35. godine. Istraživanja pokazuju da starost roditelja može uticati na pojavu različitih poremećaja, usled homologne rekombinacije. Proces razmene i rekombinacije genetičkog materijala prilikom ćelijske deobe se menja, što za posledicu može imati nastanak hromozomskih aberacija.

Smatra se da je niži kvalitet jajnih ćelija nakon 35. godine života zaslužan za višu stopu pobačaja. Teže urođene abnormalnosti nisu kompatibilne sa životom, te zametak prestaje da raste i razvija se i nastupa spontani pobačaj. Studije pokazuju da je verovatnoća porođaja carskim rezom veća za oko 40% kod žena starijih od 35 godina u odnosu na trudnice u dvadesetim i ranim tridesetim. Do carskog reza najčešće dolazi zbog fetalnog distresa i odloženog porođaja. 

Prema istraživanjima, žene u kasnim tridesetim godinama već počinju da osećaju određene zdravstvene probleme, koji mogu nepovoljno uticati na trudnoću ili zahtevaju stalnu kontrolu simptoma. Podaci ukazuju i na povećan rizik od krvarenja nakon porođaja i pojave gestacijskog dijabetesa. Međutim, zdravstveno stanje varira od osobe do osobe, tako da je u pitanju stavka koju ne možemo generalizovati. Porodična anamneza, sklonost ka određenim bolestima, kao i životni stil, u velikoj meri utiču na sposobnost žene da i u kasnijim godinama odlično podnese trudnoću.

Redovna kontrola i pažljivo praćenje simptoma su prioriteti. Nakon prvog trimestra opada rizik od spontanog pobačaja, ali su važne informacije o stanju ploda dostupne i ranije. Neinvazivno prenatalno testiranje preporučuje se svim trudnicama koje žele bezbednu i bezbrižnu trudnoću. Međutim, posebno se preporučuje budućim majkama koje pripadaju rizičnoj grupi (trudnice starije od 35 godina, nepovoljni nalaz dabl testa, opterećena porodična anamneza, istorija spontanih pobačaja…). MOJ PRENATALNI TEST već od desete nedelje trudnoće može detektovati najčešće trizomije (Daunov, Edvardsov i Patau sindrom), kao i pol deteta. Za analizu je dovoljna mala količina venske krvi majke, što test čini bezbednim i za majku i za bebu. Rezultati stižu za 7-10 dana, a stepen pouzdanosti je 99%. Ukoliko izveštaj pokazuje da su aneuploidije detektovane, neophodno je izvršiti dijagnostičku proceduru radi potvrde i u tom slučaju mi snosimo sve troškove dalje dijagnostike.

Ostati u drugom stanju u kasnim tridesetim ili čak četrdesetim godinama nije nemoguća misija. Ipak, predlažemo da se naoružate strpljenjem. Ako ni posle šest meseci pokušavanja i dalje nema rezultata, stručnjaci savetuju da se obratite lekaru, kako biste ustanovilli da li postoji zdravstveni problem koji koči ostvarenje vaše želje. Zdrav životni stil i redovne kontrole sigurno će pomoći da ostanete puni energije čak i tokom trudnoće.

Uloga roditelja je najvažnija, najodgovornija i doživotna. Zbog toga je važno da tu ulogu prihvatimo kada smo za nju spremni – fizički i psihički. Ukoliko su svi uslovi za najlepši zvuk dečjeg smeha stvoreni tek u kasnijim tridesetim, vreme je za oprez, ali ne za strah. Ako ste trudnica u kasnim tridesetim, mi vam savetujemo što manje stresa. Savetujemo da odaberete MOJ PRENATALNI TEST i zatim uživate u bezbrižnoj trudnoći i željenom roditeljstvu.

4

Vreme za uzbunu – znakovi koje trudnica ne sme ignorisati

Trudnoća je poseban period za ženu – period prilagođavanja, iščekivanja, radovanja, ali i strahovanja. Od samog početka većina budućih majki se trudi da prikupi što više informacija o trudnoći i neželjenim simptomima sa kojima se može susresti. Simptomi se razlikuju od trudnice do trudnice i od trudnoće do trudnoće. Može se desiti da vaša trudnoća prođe bez neprijatnih iskustava koja vas posebno brinu, ili da iznova ne proživite tegobe koje su vas mučile u prethodnoj trudnoći. S druge strane, trudnoća sa sobom može doneti neočekivane promene za koje trudnica neće biti pripremljena. U moru različitih simptoma koji se smenjuju tokom celih devet meseci, teško je razaznati bezazlene promene od onih koje ukazuju na mogućnost da sa plodom ili budućom majkom nešto zaista nije u redu. U ozbiljnijim slučajevima, blogovremena detekcija simptoma i efikasna reakcija mogu značiti razliku između života i smrti.

  1. Pojačano krvarenje

Krvarenje u trudnoći većina žena povezuje sa spontanim pobačajem. Ipak, situacija ne mora biti tragična. Umereno tačkasto krvarenje se može pojaviti tokom trudnoće, uglavnom posle lekarskog pregleda (grlić materice je osetljiviji u ovom periodu). Takvo krvarenje rezultat je iritacije i najčešće će se samo zaustaviti nakon nekoliko sati. S druge strane, uporno i obimno krvarenje može biti znak opasnosti. U ranoj trudnoći ovakvo krvarenje može biti simptom spontanog pobačaja, a u kasnijoj ukazuje na moguće abrupcije posteljice ili placentu previju. Ako primetite jako vaginalno krvarenje, što pre se obratite lekaru, posebno ako zapazite i druge simptome, kao što su povišena temperatura i probadajući bol.

  1. Otok lica i šaka

Otečenost je klasičan pratilac trudnoće. Možda ćete morati na neko vreme da se oprostite od dragog prstenja ili omiljenog para obuće. Međutim, otok, posebno otok lica i šaka, može ukazivati na ozbiljno oboljenje. Ako pored otoka primećujete i glavobolju, vrtoglavicu, bol u želucu i zamućen vid, što pre zatražite medicinsku pomoć. Naime, navedeni simptomi mogu ukazivati na preeklampsiju – stanje koje može ugroziti živote majke i nerođene bebe. Da bi se izbegle komplikacije, odreagujte čim primetite simptome. Lekari će potom pažljivo pratiti kako se situacija dalje odvija i po potrebi će intervenisati.

  1. Oštar bol u stomaku

Povremeni bol u stomaku nije nešto neočekivano, posebno kako trudnoća odmiče. Plod raste i samim tim utiče na ligamente i mišiće koji se pod pritiskom rastežu. Posledica je osećaj neprijatnosti u predelu abdomena i oko pubične kosti. Ipak, jak i konstantan bol u karličnom predelu, propraćen mučninom i dijarejom, ne sme biti zanemaren. Ovi simptomi mogu ukazivati na infekciju ili probleme s bubrezima. Svaki sumnjiv i dugotrajan bol koji ne možete da ublažite, obavezno prijavite svom lekaru.

  1. Pojačan svrab

Jači svrab u trudnoći takođe može biti jedan od regularnih i bezazlenih simptoma. Koža abdomena se rasteže i postaje suva, što može izazvati osećaj svraba i peckanja. Hidriranje i redovno mazanje irtiranog područja će u većini slučajeva otkloniti ili ublažiti ovaj neprijatni simptom. Međutim, jak i dugotrajan svrab po celom telu može ukazivati na retko oboljenje jetre – kolestazu u trudnoći. Ova retka i opasna bolest može prouzrokovati preuranjen porođaj.

  1. Uporna i jaka glavobolja

Kao i većina prethodno navedenih simptoma, povremena glavobolja može biti jedan od bezazlenih pratilaca trudnoće, koji ne zahteva posebnu pažnju. Malo odmora i hidratacija i buduća mama je spremna za akciju! Međutim, nesnosna i dugotrajna glavobolja može biti jedan od simptoma preeklampsije – stanja koje smo već spomenuli. Za svaki slučaj, o svakoj jakoj glavobolji informišite svog lekara.

  1. Uporan bol u leđima

Kada bi svaka trudnica koja oseti bol u leđima zahtevala hitan lekarski pregled, čekaonice bi uvek bile pune! Većina trudnica će osetiti bol u leđima, posebno u poslednjem trimestru. Ipak, ako je bol uporan, spomenite to svom lekaru, kako bi isključio moguće infekcije bubrega ili bešike. Svakako se obratite lekaru ako primetite dodatne simptome: povišena telesna temperatura i bol prilikom mokrenja.

  1. Zamagljen vid

Vrtoglavica se može pojaviti tokom trudnoće i predstavlja jednu od neželjenih, ali uglavnom bezazlenih propratnih pojava. Međutim, ako primećujete da vam je vid često zamućen, telesna težina naglo skače, te osećate bol u predelu stomaka i glavobolju, što pre zakažite pregled. Simptomi mogu ukazivati na gestacionalni dijabetes, koji zahteva hitno uključivanje terapije.

  1. Beba nije aktivna

Aktivnost ploda može da varira – nisu sve bebe jednako aktivne u stomaku, a aktivnost se menja i u zavisnosti od doba dana. Međutim, većina budućih majki nakon određenog vremena može da oceni koliko često je beba aktivna i na koji način. Ukoliko deluje da se beba slabije pomera, stručnjaci savetuju da pojedete slatkiš ili hladan napitak i sačekate sat-dva. Okretanje na bok takođe može motivisati bebinu aktivnost. Ako nakon ovih koraka beba i dalje nije aktivna, obratite se lekaru.

Dodatnu opasnost predstavlja činjenica da je većina navedenih simptoma u većini slučajeva (ako su blagi do umereni) sastavni deo trudnoće. Verovatno ćete tokom trudnoće iskusiti mučninu, bol u leđima, možda i vrtoglavicu ili pojačan svrab. Ponekad je teško jasno uočiti nijanse između tipičnog i bezazlenog simptoma trudnoće i alarma za uzbunu koji ne smete ignorisati. Nekad će se i vaša glava “poigrati” s vama, pa ćete svoje simptome moći da prepoznate u svakom od navedenih, a anksioznost će vas navesti da dodatno strahujete za svoje i zdravlje svoje bebe. Baš zato je prenatalni test preporuka svim budućim mamama. Uobičajene simptome ćete racionalizovati kada znate da ste prošli kroz prenatalno testiranje i da rezultati nisu ukazivali na probleme. Kada ste mirni i staloženi, lakše ćete moći da uočite promene koje su neočekivane ili previše intenzivne. Prenatalni test možete obaviti već od desete nedelje trudnoće, što je ujedno i period kada počinju da se javljaju prvi ozbiljniji simptomi. 

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma ili drugi simptom koji vam je sumnjiv, neočekivan ili se stanje kontinuirano pogoršava, obavezno se obratite lekaru ili zatažite hitnu medicinsku pomoć.

1

Genetska lutrija: šta nasleđujemo od svojih roditelja?

Ukoliko primećujete neke zajedničke karakteristike sa svojim roditeljima, braćom, sestrama, bližom i daljom rodbinom, znajte da su za to zaslužni geni. Izjave da imate “majčine oči” ili “očev temperament” zaista imaju težinu. Naime, prilikom začeća, svaki roditelj detetu prenosi jedan od dva genska alela. Spajanjem dve različite garniture gena, omogućava se pojavljivanje određenih osobina kod potomaka. Kovrdžava kosa, boja očiju, oblik ušiju ili rupica na bradi – u pitanju je zgoditak koji možete dobiti na genetskoj lutriji. Verovatnoća za nasleđivanje određene osobine varira, te se pojam “genetska lutrija” s pravom može upotrebiti. Međutim, pored fizičkih osobina i karakternih crta, roditelji deci u nasleđe mogu ostaviti i određena oboljenja. Mada u ovakvoj lutriji niko ne želi da učestvuje, bolest se prenosi sa roditelja na dete kao deo zapisa u genetičkom materijalu.

Kada je reč o izgledu i crtama lica, primetićemo uticaj gena, sredine, ali i interakciju genskih i sredinskih faktora. Sem na sličnost među braćom i sestrama, nasleđen genetički materijal može uticati i na razlike – budući da roditelj svaki put detetu prenosi samo jednu polovinu genetičkog materijala. Pojedine fizičke karakteristike nasleđuju se preko jednog gena sa dominantnim efektom: kovrdžava kosa, rupica na bradi, guste obrve, slobodna ušna resica, prominentan nos… Ako umete jezik da uvrnete u “trubu”, znajte da ste tu sposobnost nasledili preko dominantnog gena. 

Najočigledniji primer genetskog nasleđivanja tiče se boje kose i očiju. Ukoliko su oba roditelja svetloputa i imaju svetlu boju kose i očiju, velika je verovatnoća da će i njihova deca naslediti ove fizičke osobine. Međutim, ukoliko je jedan roditelj nosilac dominantnog gena, poput kovrdžave kose ili tamnih očiju, u velikoj meri se povećava verovatnoća da će potomstvo naslediti ovu osobinu. Izuzeci, naravno, postoje. Primera radi, roditelji sa smeđim očima imaju šansu od 18,75% da dobiju dete sa zelenim, odnosno 6,25% dete sa plavim očima. 

Kao budući roditelj, možete se informisati o verovatnoći da će dete naslediti određene osobine od vas, odnosno od vašeg partnera. Međutim, misterija je i dalje prisutna, budući da ne možete sa sigurnošću znati kako će se odigrati genetska lutrija. Ipak, lutriju počinjemo ozbiljnije da shvatamo kada znamo da u “igri” učestvuju i razne nasledne bolesti i poremećaji.

Određena genetska oboljenja se nasleđuju autozomno, druga preko polnih hromozoma, a prenose se dominantno ili recesivno. Dakle, u pojedinim slučajevima je dovoljno da samo jedan roditelj bude prenosilac oboljenja, a u drugim je potrebno da mutiran genetski kod nose oba roditelja. Nasledne genetske bolesti mogu biti monogenske (nastaju kao posledica mutacije jednog gena), hromozomske (nastaju kao posledica promene u broju gena i strukturi hromozoma) i multifaktorne (nastaju kao posledica uticaja spoljašnjih faktora i većeg broja gena). Važno je napomenuti da roditelji ponekad ni sami nisu svesni da su prenosioci bolesti, jer ne pokazuju nikakve simptome, niti karakterističnu kliničku sliku. Tek po rođenju deteta i nakon testiranja, utvrđuje se da je nasledilo genetsku mutaciju od roditelja. 

Pojedine bolesti i poremećaje koje uglavnom povezujemo sa uticajem sredine, ipak možemo povezati i sa genetskim nasleđem. Primera radi, pojava različitih alergija, sklonost ka gojenju, kvalitet zuba (sklonost ka karijesu), astma i pojedine kožne bolesti – mogu činiti deo genetičkog materijala koji smo nasledili od svojih roditelja. Međutim, valja napomenuti da se u ovim slučajevima nasleđuje sklonost ka pojavi određenih poremećaja, ali da značajan uticaj imaju i sredinski faktori. Ako jedan ili oba roditelja pate od alergija, ako su roditelji krupni i gojazni ili imaju slabiji kvalitet zuba –  povećava se verovatnoća da će se i potomstvo suočiti sa sličnim problemima. Međutim, sredinski faktori kao što su fizička aktivnost i pravilna ishrana, odgovarajuća i regularna oralna higijena i briga o bakterijskim infekcijama, u velikoj meri mogu ublažiti nasleđenu sklonost. 

S druge strane, deca mogu naslediti bolesti koje su isključivo posledica genetske mutacije, te se takve bolesti nasleđuju ako su jedan ili oba roditelja nosioci promenjenog gena, odnosno ukoliko je roditelj oboleo. Ako su roditelji nosioci samo jednog mutiranog alela ne pokazuju nikakve simptome bolesti, nego mutirani alel prenose na svoje potomstvo. Monogenske bolesti prenose se autozomno ili preko polnih hromozoma, te se nasleđuju dominantno ili recesivno. Reč je o bolestima koje mogu biti veoma teške i ograničavajuće, kao što su: kongenitalna neutropenija, cistična fibroza, leukoencefalopatija, mišićna distrofija, retinalna distrofija…

Za određene bolesti znamo da su nasledne. Hemofilija A se, primera radi, uvek prenosi sa majke na sinove. Kod drugih bolesti, poput maligniteta, nasleđuje se sklonost. Naime, ukoliko je roditelj oboleo od određene maligne bolesti, to ne znači da će bolest naslediti njegovo potomstvo. Ipak, u pojedinim slučajevima, to znači da naslednici imaju povećanu predispoziciju za razvoj bolesti, budući da nasleđuju mutirani gen. Maligne bolesti koje se javljaju u mlađem dobu najčešće napadaju parne organe: jajnici, testisi, bubrezi… Dokazano je da može biti nasledna i jedna vrsta karcinoma debelog creva, kao i karcinom dojke. U slučaju da su u vašoj porodičnoj anamnezi zabeleženi repetativni slučajevi karcinoma dojke, savetuje se da obavite genetsku analizu, kako biste znali da li ste nasledili mutirani gen. Ako su nalazi pozitivni, oni ne ukazuju na to da je osoba obolela, nego da poseduje mutirani gen, te se savetuje pooštrena prevencija u vidu učestalih kontrola. 

S druge strane, postoje bolesti koje nisu rezultat nasleđa, već do mutacije dolazi tokom trudnoće. To bi značilo da savršeno zdravi roditelji, koji nisu nosioci mutiranih gena, mogu dobiti dete koje ima promenu u svom genetičkom zapisu. Do greške u kopiranju materijala dolazi u ranoj fazi trudnoće, prilikom ćelijske deobe. U ovom slučaju, reč je o nešto drugačijoj genetskoj lutriji. Naime, nijedna trudnoća nije zaštićena od nastanka hromozomskih abnormalnosti, koje se kasnije mogu ispoljiti u vidu određenih sindroma. Roditelji, u ovim slučajevima, nisu nosioci “faličnog” gena. Najčešće trizomije koje se kod čoveka pojavljuju kao posledica greške u kopiranju genetičkog materijala su Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. Na svu sreću, već od desete nedelje trudnoće moguće je prenatalno testiranje, koje će sa visokim procentom pouzdanosti i preciznosti, utvrditi prisustvo ovih hromozomopatija i pol bebe. U pitanju je neinvazivna procedura, bez rizika po majku i plod, a analiza se vrši na osnovu malog uzorka venske krvi majke. Rezultati pristižu već nakon 7-10 dana, a negativni rezultati upućuju na to da date aneuploidije nisu detektovane.

Svako od nas je nosilac unikatnog genetskog zapisa. Koliko god ličili na oca ili na majku, vaš genetski zapis je jedinstven. Vaše potomstvo naslediće deo genetičkog materijala od vas i deo od drugog roditelja i tako ćete zajedno kreirati još jednu individuu, koja će biti nalik vama, vašem partneru, ali opet potpuno jedinstvena. Genetska lutrija, nažalost, ponekad može biti nemilosrdna: zajedno sa fizičkim i karakternim osobinama, potomku možemo u nasleđe ostaviti i različite poremećaje, ili sklonosti ka određenim oboljenjima. Genetska lutrija se ponekad nastavlja i u procesu ćelijske deobe, te pojava dodatne kopije hromozoma izaziva nastanak sindroma. Na svu sreću, zahvaljujući napretku tehnologije i medicine, danas smo u mogućnosti da najčešće trizomije detektujemo u ranoj fazi trudnoće. Rana detekcija budućim roditeljima omogućava da blagovremeno donesu važnu odluku, pripreme se i prilagode.

Dve posebne i jedinstvene osobe, zajedno će uvek kreirati još jednu posebnu i jedinstvenu osobu. Genetska lutrija to garantuje.

3

Prvo tromesečje trudnoće – buran period za mamu i za bebu

Trudnoća se s pravom naziva drugo stanje – telo doživljava brojne promene i prilagođava se svojoj novoj ulozi. Trudnice često imaju osećaj da su doživele i treće i četvrto stanje – pozivajući se pri tome na  razlike u simptomima kako trudnoća odmiče. Najdinamičniji period je svakako prvi trimestar – faza prilagođavanja, povećanog opreza, burnih simptoma i ubrzanog razvoja.

Prvi trimestar, kao što i samo ime kaže, obuhvata prva tri meseca trudnoće – od prve do trinaeste nedelje. Saznanje da je u drugom stanju većina trudnica će doživeti emotivno, a intenzivne emocije se već tada mogu pripisati hromonalnim promenama. Hormonalne promene često utiču na ponašanje, pa se može javiti razdražljivost ili uznemirenost. Primetan je povišen nivo progesterona – hormona koji utiče na zadebljanje zidova materice. Materica se na ovaj način priprema da prihvati jajnu ćeliju i zaštiti plod tokom narednih devet meseci. 

Prvi mesec trudnoće je period prilagođavanja na brojne promene, ali i na novu ulogu. Iz oplođene jajne ćelije se formiraju plod, placenta, amnionska kesa i amnionska tečnost. Tokom ovog perioda trudnica će verovatno primetiti neprijatne simptome poput mučnine, vrtoglavice, povraćanja, iscrpljenosti, bolova i napetosti u dojkama i grčeva koji podsećaju na menstrualne. Navedeni simptomi nisu zabrinjavajući, a statistika pokazuje da se mučnina javlja u 75% trudnoća. Iako se popularno naziva jutarnjom, mučnina vas može pratiti tokom celog dana. U većini slučajeva se ovaj neprijatan simptom povlači kako trudnoća odmiče. 

Iako govorimo o samom početku trudnoće, beba ne gubi vreme – raste i razvija se. Već sada se stvaraju mali zameci od kojih će se kasnije formirati udovi. Nastaju i važni organi poput srca i pluća, a pred kraj prvog meseca i srce počinje da kuca. Formira se nervna cev, od koje će se kasnije razviti mozak i kičmena moždina. Plod je i dalje veoma mali – dužine oko pola centimetra.

U toku drugog meseca trudnoće, buduća majka će verovatno osetiti pojačan bol u dojkama, kao posledicu razvijanja mlečnih žlezda. Uvećana materica vrši pritisak na bešiku, pa će se javiti i potreba za češćim mokrenjem. Mučnina je prisutna, a kod većine trudnica je posebno izražena oko šeste nedelje trudnoće. Kako mučnina popušta, tako će trudnica primetiti i pojačan apetit. Važno je da u ovom periodu pratite savete i uputstva lekara kada je u pitanju ishrana, ali i fizička aktivnost. Lekar će vas informisati i o optimalnoj kilaži koju bi trebalo da održavate. U pojedinim slučajevima hrana može uticati na smanjenje osećaja mučnine, međutim buduća majka mora biti oprezna po pitanju obima obroka i namirnica koje uključuje u jelovnik. U ovom periodu možete primetiti i pojačan vaginalni sekret, ali je u pitanju još jedan simptom koji ne bi trebalo da vas zabrinjava. Naime, u toku je čišćenje vaginalnog kanala, kako bi se izbegle potencijalne infekcije. 

Beba i dalje munjevito napreduje. Važni organi, poput mozga, kičmene moždine, srca i pluća nastavljaju da se razvijaju. Razvijaju se ekstremiteti, uši i oči. Ipak, beba i dalje ne može da čuje, a kapci su zatvoreni. Krajem drugog meseca, plod je uglavnom dugačak oko 2,5cm, a teži oko 9g. 

Krajem prvog trimestra mučnine se najčešće smiruju. Trudnice koje i tokom trećeg meseca trudnoće osećaju jaku mučninu i gube na kilaži, svakako bi trebalo da se posavetuju sa ginekologom. Simptomi poput umora, vrtoglavice i glavobolje su uobičajeni, ali se obratite lekaru ukoliko postaju uporni ili intenzivni. Promene na telu su uočljive, pa odeća koju ste do sada nosili može postati tesna. Budući da se mučnina i osećaj umora smiruju, trudnica konačno može početi da uživa u trudnoći. Dodatno umiruje i saznanje da se rizik od spontanog pobačaja smanjuje sa istekom prvog trimestra.

Važno je znati da je od desete nedelje trudnoće moguće prenatalno testiranje. Zahvaljujući sofisticiranoj i naprednoj tehnologiji, prenatalni testovi omogućavaju rano otkrivanje najčešćih trizomija kompatibilnih sa životom nakon desete nedelje trudnoće – Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma. Prenatalni test pruža i informacije o polu deteta. Za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu majčine venske krvi, a u slučaju MOG PRENATALNOG TESTA, rezultati pristižu već posle 7-10 dana. Reč je o neinvazivnoj metodi, bez rizika po zdravlje majke i deteta.

U devetoj nedelji trudnoće, beba od embriona prerasta u fetus. U trećem mesecu trudnoće budući roditelji će čuti najdivniji zvuk – otkucaje srca svog deteta. Lice je već formirano, formiraju se polni organi, hrskavice, kosti i mišići. Beba razvija nokte na rukama i nogama, a u ustima se formira 20 malih zametaka, koji će se kasnije razviti u mlečne zube. Na koži se pojavljuju tanane dlačice. Razvijen je i refleks sisanja, što znači da plod može piti amnionsku tečnost. Bebina dužina je u ovoj fazi oko 8cm, a težina do 50g.

Buduća mama i beba zatim ulaze u drugi trimestar koji je manje dinamičan i predstavlja period kada većina trudnica uživa u drugom stanju – malo je neprijatnih simptoma, a plod još nije dovoljno velik da izaziva otežano kretanje i zamor. U toku prvog trimestra važno je da trudnica osluškuje svoje telo, te da se pobrine da bude što bolji domaćin bebi koja iz dana u dan napreduje. Kada rezultati prenatalnog testiranja pristignu, većina roditelja konačno može da se opusti i odahne. Regularne kontrole su i dalje obavezne, ali i beba i majka ulaze u period koji je stabilniji i mirniji. 

Nakon burnog prvog trimestra za mamu i za bebu, zajedno uplovljavaju u mirnije vode drugog tromesečja.