Streptokok grupe B-2

Streptokok grupe B u trudnoći – sve što trebate da znate

Bakterijske infekcije u trudnoći mogu izazvati teške posledice po zdravlje novorođenčeta. U pitanju su infekcije koje uglavnom nemaju karakteristične simptome, te se trudnica oseća dobro i ne trpi bolove, niti neprijatnost. Kada simptoma infekcije nema, ili su dobro kamuflirani, sva nada se polaže u kliničku svest i adekvatan skrining. Posebno opasnim infekcijama po plod se smatraju urinarne infekcije, hlamidija i streptokok grupe B.

Streptokok grupe B ili beta-hemolitični streptokok (GBS), predstavlja bakterijsku vrstu koja je sastavni deo stalne vaginalne, rektalne i oralne bakterijske flore našeg organizma. Ovu bakteriju je moguće pronaći u reproduktivnim organima i rektumu, kako žena tako i muškaraca. Statistika pokazuje da se ova bakterija nalazi u reproduktivnim organima gotovo polovine testiranih žena, ali se kao posledica ne javljaju nikakvi zdravstveni problemi. Problem nastaje kada dođe do neonatalne infekcije streptokokom grupe B tokom porođaja, te je beba pod rizikom od nastanka teških i dugoročnih, ili čak fatalnih posledica.

Zašto je streptokok grupe B opasan po novorođenče?

Tokom trudnoće telo prolazi kroz brojne promene – između ostalog, može doći do promene u sastavu bakterijske flore. Ovakva promena dalje izaziva izmenjeno delovanje bakterija, koje se nepovoljno može odraziti na plod, ukoliko se bakterijska infekcija na vreme ne tretira.

Streptokok grupe B se prenosi vaginalno tokom porođaja, odnosno prilikom prolaska deteta kroz porođajni kanal. Bakterija može izazvati nastanak ozbiljnih i teških bolesti kod novorođenčeta: respiratorne infekcije (pneumonije), infekcija krvi (sepsa), meningitis (upala omotača mozga i kičmene moždine)

Prevencija je ključna! Ukoliko se pravovremeno otkrije prisustvo streptokoka grupe B kod trudnice, na vreme se može i započeti tretman, što znači da će se infekcija sanirati pre porođaja. Beba se ne može zaraziti bakterijom tokom trudnoće, što znači da se vreme može iskoristiti za primenu terapije.

Prevencija i otkrivanje prisustva GBS

Analiza za otkrivanje prisustva bakterije može se vršiti na dva načina. Prvi način je uzimanje vaginalnog i analnog brisa i slanje uzoraka na analizu. Mikrobiološki nalazi uzoraka pokazuju prisustvo bakterija i otkrivaju njihovu zastupljenost, kako bi se mogao utvrditi rizik od moguće infekcije novorođenčeta prilikom porođaja. Ukoliko su rezultati pozitivni, lekar će uključiti terapiju antibioticima, kako bi se infekcija sanirala i porođaj postao bezbedan. Analiza se vrši između 35. i 37. nedelje trudnoće.

Može se izvršiti i analiza urinokulture. Ako analiza pokaže infekciju streptokokom grupe B, trudnici se prepisuje terapija profilaksom. Primena ogovarajuće terapije će sprečiti dalji razvoj infekcije. Statistika pokazuje da se blagovremenom reakcijom, rizik od pojave respiratornih infekcija, sepse i meningitisa kod novorođenčeta, može smanjiti za čak 80%. Zato je važno da se sve trudnice testiraju na prisustvo ove bakterije, bez obzira da li se infekcija javljala u prethodnoj trudnoći.

Statistika i posledice

Statistika pokazuje da se infekcija češće beleži kod prvorotki mlađih od 20 godina. Povećan rizik od pojave neonatalne infekcije imaju prevremeno rođena deca, novorođenčad sa niskom porođajnom težinom, a beleži se i u slučajevima kada se javi febrilnost majke (povišena telesna temperatura bez konkretnog razloga) ili kada prsnuće vodenjaka traje duže od 18 sati. Novorođenče se uglavnom rađa bez simptoma infekcije, a prvi znaci se mogu pojaviti rano (u prvih pet dana po rođenju) ili kasnije (do tri meseca).

Visok mortalitet se beleži kod rano ispoljene infekcije, pogotovo ako se radi o prevremeno rođenoj bebi, niske telesne težine. Ako se infekcija kasnije ispolji, najčešće se manifestuje u vidu meningitisa. Statistički podaci u tom slučaju govore o stopi smrtnosti od oko 25%, a deca koja se izbore s upalom, najčešće doživotno trpe ozbiljne neurološke posledice. Nakon  porođaja (posebno carskim rezom) se može pojaviti komplikacija – postpartalni endometritis izazvan beta hemolitičkim streptokokom grupe B. Simptomi su povišena temperatura, subinvolucija (nedovoljno smanjivanje i skupljanje) materice i pojava zamućenih lohija neprijatnog mirisa.

Kada čuju koliko ozbiljne posledice može izazvati obična bakterijska infekcija, trudnice trpe veliki strah. Bakterija koja ni na koji način ne manifestuje svoje prisustvo dok je u majčinom telu, za novorođenče zaista može predstavljati veliki problem. Međutim, čak i ako je detektovana infekcija streptokokom grupe B, prisustvo bakterije ne znači da će se beba sigurno zaraziti. Reč je samo o povećanom riziku od infekcije prilikom porođaja. Ohrabrujuća je i činjenica da bakterija odlično reaguje na terapiju. Dakle, bitno je samo blagovremeno testiranje, kako bi se na vreme počelo s terapijom i kako bi se infekcija sanirala pre porođaja.

Kao i toliko puta u životu, i ovog puta je prevencija ključ uspeha i zdravlja. Vrlo je važno da svaka trudnica obavi mikrobiološku analizu, kako bi se utvrdilo prisustvo pretećih bakterija. Jednostavna terapija antibioticima može doneti veliku razliku – razliku između zdravog i teško bolesnog deteta.

anksioznost u trudnoci-1

Anksioznost u trudnoći i postporođajna depresija

Unapred se pripremamo za brojne fizičke promene koje sa sobom donosi trudnoća: jutarnje mučnine, strije, oticanje nogu, bol u leđima, povremena glavobolja, umor… Međutim, o psihičkim promenama koje tokom trudnoće mogu zadesiti svaku buduću mamu ređe se govori, iako posledice mogu biti teške i dugoročne. Mentalno zdravlje je oduvek tabu tema, a stavovi se ne menjaju ni u trudnoći. Brojne trudnice kriju psihičke probleme s kojima se svakodnevno bore, a istovremeno osećaju veliki strah, ali i stid. Reakcija okoline i stručnjaka često kasni, dok se majke suočavaju sa strahovima, gubitkom volje i nade i osećajem usamljenosti. Nijedna priča o trudnoći, rođenju i roditeljstvu ne bi trebalo da bude obojena mračnim tonovima, jer i za anksioznost i za postporođajnu depresiju rešenje postoji!

Antenatalna ili anksioznost u trudnoći

Svaka majka brine o zdravlju svog deteta. Jasno je da ćete tokom cele trudnoće (a i nakon porođaja) odlaziti na lekarske kontrole, te pratiti rast i razvoj deteta i moguće upozoravajuće simptome. Žene koje se prvi put susreću sa majčinstvom, uglavnom su zabrinutije od onih koje su iskusne i sigurne u svoje umeće. Međutim, čak je i iskusnim majkama teško da razgraniče uobičajenu zabrinutost od pojave antenatalne anksioznosti.

Anksioznost se definiše kao pojava neracionalnog straha i jake strepnje od mogućih posledica (pri čemu nije zagarantovano da će do posledica uopšte doći). Dakle, reč je o pojavi negativnog afekta u vezi situacija koje osoba ocenjuje kao opasne ili ugrožavajuće. Ukoliko je osećaj anksioznosti kraćeg trajanja i slabijeg intenziteta, ne mora nepovoljno uticati na svakodnevni život osobe. Međutim, ako dođe do razvoja anksioznog poremećaja, gotovo svaka sfera života će pretrpeti određene posledice. Anksiozna osoba će primetiti da je napeta, teško se koncentriše na zadatke, oseća bespomoćnost i konstantnu zabrinutost i uznemirenost. Ovakvo stanje mentalno iscrpljuje i izaziva umor. Mogu se primetiti i fizički simptomi, poput jačeg lupanja srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog pulsa i disanja, preznojavanja…

Pojačana anksioznost se može pojaviti prvi put u trudnoći ili se stanje može dodatno pogoršati kod budućih majki koje su se i ranije borile s anksioznošću. Telo se u trudnoći prilagođava i prolazi kroz čitav niz različitih promena. Iako trudnoću često nazivamo blaženim stanjem, naše telo se sve vreme nalazi pod dodatnim stresom. Organizam reaguje na pojačani stres, a neželjena posledica može biti povišen nivo anksioznosti. Mada pojačano lučenje hormona prolaktin i oksitocin na određen način štiti trudnicu od jakog stresa, konstantne negativne misli i intenzivna briga, ipak rezultiraju pojavom anksioznosti. Buduće majke koje su se i ranije susretale s anksioznim poremećajem, u trudnoći mogu osetiti pojačane simptome, ali oni ponekad i izostaju. Statistika pokazuje da se jača anksioznost uglavnom beleži nekoliko meseci nakon porođaja, a ne tokom same trudnoće.

Najbolja prevencija pojave anksioznosti je blagovremeno informisanje. Čak i pre nego što ostanete u drugom stanju, lekaru postavite sva pitanja u vezi trudnoće i zdravlja bebe, koja bi potencijalno mogla izazvati pojačanu brigu. Kvalitetna prenatalna nega je garancija da će se trudnoća odvijati po planu, a da će se mogući problemi na vreme sanirati. Rezultati prenatalnog testiranja unose mir u brojne domove. Reč je o neinvazivnoj, preciznoj i pouzdanoj metodi, koja donosi važne informacije o zdravlju deteta. Za analizu je dovoljno prikupiti samo malu količinu majčine venske krvi. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od desete nedelje trudnoće i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol bebe. Rezultati koji pokazuju da aneuploidije nisu detektovane, svakoj će majci doneti ogromno olakšanje i smanjiti stres kojem je izložena. Ukoliko planirate trudnoću, a već uzimate medikamente kojima se borite protiv anksioznosti, na vreme se konsultujte sa psihijatrom o mogućem prilagođavanju terapije. Psihoterapija se pokazala kao odličan instrument u borbi protiv pojačane anksioznosti!

Postporođajna depresija

Postporođajna, postpartum ili postpartalna depresija je stanje koje tek u poslednje vreme dobija zasluženu pažnju. Tokom trudnoće se buduća majka priprema za veliki događaj – dolazak deteta na svet. Iako su trudnice svesne da je porođaj samo uvod u konkretno majčinstvo, u postpartum periodu dožive čitavu bujicu emocija i pomešana osećanja. U celu se priču upliće i osećaj krivice – na svet su donele zdravo dete i umesto da su presrećne, one su tužne i bezvoljne. Depresija nije stanje zbog kojeg bi novopečene majke trebalo da osećaju krivicu, već stanje koje zahteva pravovremenu i stručnu intervenciju!

Prvi korak jeste upoznavanje sa simptomima postporođajne depresije i razumevanje kako da razlikujemo postporođajnu depresiju od postporođajne tuge. Postporođajna tuga takođe donosi osećaj bezvoljnosti, utučenosti, potištenosti, umora, iscrpljenosti i opštu preplavljenost emocijama. Javlja se prilično često (podaci kažu kod 80% majki), ali prilično brzo i prolazi (posle nekoliko dana, do dve nedelje). Stanje je uglavnom izazvano pojačanim stresom, kojem je majka svakodnevno izložena, usled neprilagođenosti novonastaloj situaciji. Majke su sklone da budu vrlo samokritične, pa im deluje da detetu ne posvećuju dovoljno pažnje ili da ne obavljaju svoje zadatke na odgovarajući način. Neopravdano razočaranje u sopstvene majčinske sposobnosti, može dovesti do osećaja neizmerne tuge.

Postporođajna depresija, s druge strane, traje daleko duže, a simptomi su znatno izraženiji i ozbiljniji. U pitanju je stanje koje zahteva adekvatnu stručnu pomoć i koje neće proći samo od sebe. Nanošenje fizičkih povreda detetu i pokušaj suicida su najteže posledice netretirane postporođajne depresije.

Pažnju bi trebalo obratiti na sledeće simptome:

  • osećaj jake tuge i beznadežnosti
  • nagle promene raspoloženja
  • potpuna nezainteresovanost za okruženje i bezvoljnost
  • iritabilnost i umor
  • problemi sa snom
  • slaba koncentracija
  • distanciranje od bliskih osoba
  • emocionalna zatvorenost
  • intenzivan osećaj krivice, usamljenosti i stida
  • suicidalne misli
  • nametnute misli o nanošenju povreda detetu

Navedene simptome nikada ne bi trebalo shvatati olako, posebno ako se majka već susretala sa prenatalnom depresijom i anksioznošću, ako postoji porodična istorija depresije ili depresivnih epizoda, ako majka pored porođaja prolazi kroz dodatne stresne događaje ili ne dobija adekvatnu podršku od partnera ili okoline.

Ukoliko navedeni simptomi traju duže od dve nedelje i postaju sve intenzivniji, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija se pokazala kao odlično rešenje, a po potrebi se u ceo proces mogu uključiti i druge osobe, poput partnera ili bliskih članova porodice. Kroz psihoterapiju osoba stiče znanja i usvaja mehanizme kojima se može izboriti sa stresom i strahovima. Antidepresivi su takođe veoma uspešni u tretmanu postporođajne depresije, ali se smeju uzimati isključivo na recept i po preporuci lekara.

Ako simptomi ne posustaju i postaju sve intenzivniji, što pre zatražite pomoć, jer – rešenje postoji! Moramo napomenuti da antenatalnu anksioznost i postporođajnu depresiju mogu doživeti i tate! Zato je veoma važno da što pre razbijemo tabu i otvoreno pričamo o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i u prvim godinama roditeljstva. Anksioznost i depresija nisu vaš izbor, niti su pokazatelji slabog karaktera. Samo će zrela i odgovorna osoba na vreme prepoznati problem i zatražiti stručnu pomoć.

Abnormalni bol u trudnoci-1

Abdominalni bol u trudnoći

Žene su naučile da ignorišu bolove poput povremenog probadanja ili iritirajuće glavobolje. Godinama osluškuju svoje telo, pa već umeju da razlikuju menstrualne grčeve od nepoznatog bola koji zavređuje lekarsku pažnju. Kada dobro poznajete svoje telo, lako vam je i da prepoznate uznemirujuće simptome. Međutim, tokom trudnoće nam naše rođeno telo postaje nepoznanica. Toliko promena u tako kratkom periodu će učiniti da se u sopstvenom telu osećamo kao stranac. Osim toga, sada više nismo odgovorni samo za svoje, nego i za zdravlje još jednog bića. Sve to će uticati na nas i učiniće da postanemo obazriviji. Bol u stomaku koji bismo ranije lako otpisali, u trudnoći postaje simptom koji ne možemo ignorisati. Ima li razloga za zabrinutost?

Abdominalni bol i grčevi u stomaku se pojavljuju relativno često tokom trudnoće. Najčešće ne upućuju na ozbiljan problem i prolaze sami od sebe posle kratkog perioda. Ukoliko želite da se rešite bola u predelu stomaka, pokušajte da promenite položaj, odmorite se, ispraznite i izbacite gasove. Ove metode će, u većini slučajeva, doneti željeno olakšanje.

Najčešći uzroci bezopasnog abdominalnog bola tokom trudnoće su:

  • bol u ligamentima – nastaje kao posledica istezanja ligamenata, kako bi se stomak prilagodio plodu koji raste i razvija se; najčešće se manifestuje u vidu oštrog bola ili grča u predelu donjeg stomaka ili sa strane.
  • konstipacija – zatvor ili konstipacija se javlja prilično često u trudnoći, te može izazvati osećaj neprijatnosti i tupog bola.

Međutim, ako vaš abdominalni bol prate dodatni simptomi, poput pojave tačkastog krvarenja, učestalih, jakih i regularnih grčeva, bola u leđima, pojave peckanja i bola tokom mokrenja – što pre se obratite lekaru. Pregled zakažite i ako se intenzitet bola ne menja čak ni nakon dužeg odmora. Ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnija stanja i ne bi ih trebalo zanemarivati.

Abdominalni bol može biti sasvim benigan, ali može ukazivati i na komplikacije:

  • Ektopična (vanmaterična) trudnoća

Do ektopične trudnoće dolazi kada se oplođena jajna ćelija ugradi u vanmaterično tkivo (često u jajovod). Ovakvu trudnoću je nemoguće izneti i neophodna je intervencija medikamentima ili hirurškim putem.

Simptomi se najčešće javljaju između 4. i 12. nedelje trudnoće i uključuju:

  • abdominalni bol i krvarenje
  • bol u vrhu ramena
  • neprijatnost prilikom pražnjenja i mokrenja

Ovo stanje zahteva hitnu posetu lekaru, kako bi se preduzele sve neophodne mere i kako život trudnice ne bi postao ugrožen.

  • Spontani pobačaj

Bol u stomaku u vidu jakih grčeva, koji se javlja pre 24. nedelje trudnoće, često ukazuje na spontani pobačaj. Što pre bi trebalo zatražiti lekarsku pomoć.

  • Preeklampsija

Beba raste i razvija se, pa je pojačan bol ispod rebara uobičajen za kasnije faze trudnoće. Plod raste i pritiska rebra, što može izazvati povremen, ali podnošljiv bol.

Ako bol postaje sve jači i utiče više na desnu stranu abdomena, može biti simptom preeklampsije. Preeklampsija predstavlja povišen krvni pritisak u trudnoći i može imati ozbiljne posledice. Najčešće se javlja oko 20. nedelje trudnoće ili nešto kasnije.

Simptomi preeklampsije uključuju i:

  • jaku glavobolju
  • probleme s vidom (zamagljen vid)
  • otok lica, šaka i stopala

Ukoliko primetite navedene simptome, pozovite svog lekara. Kada se na vreme otkrije, preeklampsiju je moguće pratiti i držati pod kontrolom.

  • Prevremeni porođaj

Ako osećate jake abdominalne grčeve koji se javljaju regularno, a još niste ušli u 37. nedelju trudnoće, postoji verovatnoća da se radi o prevremenom porođaju.

Što pre se obratite lekaru, koji će vas najverovatnije uputiti u bolnicu, gde će se vaše stanje pažljivo pratiti narednih nekoliko sati.

  • Abrupcija placente

Reč je o prilično ozbiljnom stanju – placenta počinje da se odvaja od zida materice, izazivajući pri tome krvarenje i konstantan bol. Ozbiljnosti situacije doprinosi činjenica da placenta štiti bebu sve do samog porođaja. Ako se posteljica odvaja od materice, to bi moglo značiti da više ne podržava plod, što može dovesti do ozbiljne komplikacije.

Ova komplikacija zahteva hitnu lekarsku intervenciju i pažljivo bolničko posmatranje.

  • Infekcija urinarnog trakta

Urinarna infekcija se javlja prilično često kod trudnica i uglavnom se lako tretira. Ipak, svaku infekciju za vreme trudnoće bi trebalo shvatiti ozbiljno, jer postoji rizik od neonatalne infekcije (infekcije bebe prilikom porođaja – dok prolazi kroz porođajni kanal).

Prepoznatljivi simptomi su abominalni bol i neprijatnost pri mokrenju, ali ponekad mogu i izostati.

Većina abdominalnih bolova u trudnoći će brzo doći i proći. Međutim, kod buduće majke se može probuditi zabrinutost, jer ona zna da bol u stomaku može biti simptom ozbiljnije komplikacije. Majka je uvek u strahu za zdravlje svog deteta. Zbog toga su redovne kontrole veoma važne, kao i kvalitetna prenatalna nega. Prenatalni testovi u veoma ranoj trudnoći mogu pružiti važne informacije o zdravlju deteta, što roditeljima konačno omogućava da odahnu s olakšanjem. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan svim trudnicama i to od desete nedelje trudnoće. Analizira se samo mala količina venske krvi majke, što test čini neinvazivnim, ali pouzdanim i preciznim. Rezultati otkrivaju prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma i pol bebe.

Ako osećate bol u predelu stomaka koji se ne povlači, postaje sve jači, a pojavljuju se i zabrinjavajući propratni simptomi – što pre se obratite lekaru. Čak i ako se radi o bezazlenom stanju koje ne zahteva medicinsku intervenciju – poštedećete sebe nerviranja i bespotrebne brige.

15

Abdominalni bol u trudnoći – ima li razloga za zabrinutost?

Žene su naučile da ignorišu bolove poput povremenog probadanja ili iritirajuće glavobolje. Godinama osluškuju svoje telo, pa već umeju da razlikuju menstrualne grčeve od nepoznatog bola koji zavređuje lekarsku pažnju. Kada dobro poznajete svoje telo, lako vam je i da prepoznate uznemirujuće simptome. Međutim, tokom trudnoće nam naše rođeno telo postaje nepoznanica. Toliko promena u tako kratkom periodu će učiniti da se u sopstvenom telu osećamo kao stranac. Osim toga, sada više nismo odgovorni samo za svoje, nego i za zdravlje još jednog bića. Sve to će uticati na nas i učiniće da postanemo obazriviji. Bol u stomaku koji bismo ranije lako otpisali, u trudnoći postaje simptom koji ne možemo ignorisati. Ima li razloga za zabrinutost?

Abdominalni bol i grčevi u stomaku se pojavljuju relativno često tokom trudnoće. Najčešće ne upućuju na ozbiljan problem i prolaze sami od sebe posle kratkog perioda. Ukoliko želite da se rešite bola u predelu stomaka, pokušajte da promenite položaj, odmorite se, ispraznite i izbacite gasove. Ove metode će, u većini slučajeva, doneti željeno olakšanje.

Najčešći uzroci bezopasnog abdominalnog bola tokom trudnoće su:

  • bol u ligamentima – nastaje kao posledica istezanja ligamenata, kako bi se stomak prilagodio plodu koji raste i razvija se; najčešće se manifestuje u vidu oštrog bola ili grča u predelu donjeg stomaka ili sa strane.
  • konstipacija – zatvor ili konstipacija se javlja prilično često u trudnoći, te može izazvati osećaj neprijatnosti i tupog bola.

Međutim, ako vaš abdominalni bol prate dodatni simptomi, poput pojave tačkastog krvarenja, učestalih, jakih i regularnih grčeva, bola u leđima, pojave peckanja i bola tokom mokrenja – što pre se obratite lekaru. Pregled zakažite i ako se intenzitet bola ne menja čak ni nakon dužeg odmora. Ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnija stanja i ne bi ih trebalo zanemarivati.

Abdominalni bol može biti sasvim benigan, ali može ukazivati i na komplikacije:

  • Ektopična (vanmaterična) trudnoća

Do ektopične trudnoće dolazi kada se oplođena jajna ćelija ugradi u vanmaterično tkivo (često u jajovod). Ovakvu trudnoću je nemoguće izneti i neophodna je intervencija medikamentima ili hirurškim putem. 

Simptomi se najčešće javljaju između 4. i 12. nedelje trudnoće i uključuju:

  • abdominalni bol i krvarenje
  • bol u vrhu ramena
  • neprijatnost prilikom pražnjenja i mokrenja

Ovo stanje zahteva hitnu posetu lekaru, kako bi se preduzele sve neophodne mere i kako život trudnice ne bi postao ugrožen.

  • Spontani pobačaj

Bol u stomaku u vidu jakih grčeva, koji se javlja pre 24. nedelje trudnoće, često ukazuje na spontani pobačaj. Što pre bi trebalo zatražiti lekarsku pomoć.

  • Preeklampsija

Beba raste i razvija se, pa je pojačan bol ispod rebara uobičajen za kasnije faze trudnoće. Plod raste i pritiska rebra, što može izazvati povremen, ali podnošljiv bol.

Ako bol postaje sve jači i utiče više na desnu stranu abdomena, može biti simptom preeklampsije. Preeklampsija predstavlja povišen krvni pritisak u trudnoći i može imati ozbiljne posledice. Najčešće se javlja oko 20. nedelje trudnoće ili nešto kasnije.

Simptomi preeklampsije uključuju i:

  • jaku glavobolju
  • probleme s vidom (zamagljen vid)
  • otok lica, šaka i stopala

Ukoliko primetite navedene simptome, pozovite svog lekara. Kada se na vreme otkrije, preeklampsiju je moguće pratiti i držati pod kontrolom.

  • Prevremeni porođaj

Ako osećate jake abdominalne grčeve koji se javljaju regularno, a još niste ušli u 37. nedelju trudnoće, postoji verovatnoća da se radi o prevremenom porođaju.

Što pre se obratite lekaru, koji će vas najverovatnije uputiti u bolnicu, gde će se vaše stanje pažljivo pratiti narednih nekoliko sati.

  • Abrupcija placente

Reč je o prilično ozbiljnom stanju – placenta počinje da se odvaja od zida materice, izazivajući pri tome krvarenje i konstantan bol. Ozbiljnosti situacije doprinosi činjenica da placenta štiti bebu sve do samog porođaja. Ako se posteljica odvaja od materice, to bi moglo značiti da više ne podržava plod, što može dovesti do ozbiljne komplikacije.

Ova komplikacija zahteva hitnu lekarsku intervenciju i pažljivo bolničko posmatranje.

  • Infekcija urinarnog trakta

Urinarna infekcija se javlja prilično često kod trudnica i uglavnom se lako tretira. Ipak, svaku infekciju za vreme trudnoće bi trebalo shvatiti ozbiljno, jer postoji rizik od neonatalne infekcije (infekcije bebe prilikom porođaja – dok prolazi kroz porođajni kanal). 

Prepoznatljivi simptomi su abominalni bol i neprijatnost pri mokrenju, ali ponekad mogu i izostati.

Većina abdominalnih bolova u trudnoći će brzo doći i proći. Međutim, kod buduće majke se može probuditi zabrinutost, jer ona zna da bol u stomaku može biti simptom ozbiljnije komplikacije. Majka je uvek u strahu za zdravlje svog deteta. Zbog toga su redovne kontrole veoma važne, kao i kvalitetna prenatalna nega. Prenatalni testovi u veoma ranoj trudnoći mogu pružiti važne informacije o zdravlju deteta, što roditeljima konačno omogućava da odahnu s olakšanjem. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan svim trudnicama i to od desete nedelje trudnoće. Analizira se samo mala količina venske krvi majke, što test čini neinvazivnim, ali pouzdanim i preciznim. Rezultati otkrivaju prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma i pol bebe.

Ako osećate bol u predelu stomaka koji se ne povlači, postaje sve jači, a pojavljuju se i zabrinjavajući propratni simptomi – što pre se obratite lekaru. Čak i ako se radi o bezazlenom stanju koje ne zahteva medicinsku intervenciju – poštedećete sebe nerviranja i bespotrebne brige.

14

Streptokok grupe B u trudnoći – sve što bi trebalo da znate

Bakterijske infekcije u trudnoći mogu izazvati teške posledice po zdravlje novorođenčeta. U pitanju su infekcije koje uglavnom nemaju karakteristične simptome, te se trudnica oseća dobro i ne trpi bolove, niti neprijatnost. Kada simptoma infekcije nema, ili su dobro kamuflirani, sva nada se polaže u kliničku svest i adekvatan skrining. Posebno opasnim infekcijama po plod se smatraju urinarne infekcije, hlamidija i streptokok grupe B.

Streptokok grupe B ili beta-hemolitični streptokok (GBS), predstavlja bakterijsku vrstu koja je sastavni deo stalne vaginalne, rektalne i oralne bakterijske flore našeg organizma. Ovu bakteriju je moguće pronaći u reproduktivnim organima i rektumu, kako žena tako i muškaraca. Statistika pokazuje da se ova bakterija nalazi u reproduktivnim organima gotovo polovine testiranih žena, ali se kao posledica ne javljaju nikakvi zdravstveni problemi. Problem nastaje kada dođe do neonatalne infekcije streptokokom grupe B tokom porođaja, te je beba pod rizikom od nastanka teških i dugoročnih, ili čak fatalnih posledica

Zašto je streptokok grupe B opasan po novorođenče?

Tokom trudnoće telo prolazi kroz brojne promene – između ostalog, može doći do promene u sastavu bakterijske flore. Ovakva promena dalje izaziva izmenjeno delovanje bakterija, koje se nepovoljno može odraziti na plod, ukoliko se bakterijska infekcija na vreme ne tretira. 

Streptokok grupe B se prenosi vaginalno tokom porođaja, odnosno prilikom prolaska deteta kroz porođajni kanal. Bakterija može izazvati nastanak ozbiljnih i teških bolesti kod novorođenčeta: respiratorne infekcije (pneumonije), infekcija krvi (sepsa), meningitis (upala omotača mozga i kičmene moždine)… 

Prevencija je ključna! Ukoliko se pravovremeno otkrije prisustvo streptokoka grupe B kod trudnice, na vreme se može i započeti tretman, što znači da će se infekcija sanirati pre porođaja. Beba se ne može zaraziti bakterijom tokom trudnoće, što znači da se vreme može iskoristiti za primenu terapije.

Prevencija i otkrivanje prisustva GBS

Analiza za otkrivanje prisustva bakterije može se vršiti na dva načina. Prvi način je uzimanje vaginalnog i analnog brisa i slanje uzoraka na analizu. Mikrobiološki nalazi uzoraka pokazuju prisustvo bakterija i otkrivaju njihovu zastupljenost, kako bi se mogao utvrditi rizik od moguće infekcije novorođenčeta prilikom porođaja. Ukoliko su rezultati pozitivni, lekar će uključiti terapiju antibioticima, kako bi se infekcija sanirala i porođaj postao bezbedan. Analiza se vrši između 35. i 37. nedelje trudnoće.

Može se izvršiti i analiza urinokulture. Ako analiza pokaže infekciju streptokokom grupe B, trudnici se prepisuje terapija profilaksom. Primena ogovarajuće terapije će sprečiti dalji razvoj infekcije. Statistika pokazuje da se blagovremenom reakcijom, rizik od pojave respiratornih infekcija, sepse i meningitisa kod novorođenčeta, može smanjiti za čak 80%. Zato je važno da se sve trudnice testiraju na prisustvo ove bakterije, bez obzira da li se infekcija javljala u prethodnoj trudnoći.

Statistika i posledice

Statistika pokazuje da se infekcija češće beleži kod prvorotki mlađih od 20 godina. Povećan rizik od pojave neonatalne infekcije imaju prevremeno rođena deca, novorođenčad sa niskom porođajnom težinom, a beleži se i u slučajevima kada se javi febrilnost majke (povišena telesna temperatura bez konkretnog razloga) ili kada prsnuće vodenjaka traje duže od 18 sati. Novorođenče se uglavnom rađa bez simptoma infekcije, a prvi znaci se mogu pojaviti rano (u prvih pet dana po rođenju) ili kasnije (do tri meseca)

Visok mortalitet se beleži kod rano ispoljene infekcije, pogotovo ako se radi o prevremeno rođenoj bebi, niske telesne težine. Ako se infekcija kasnije ispolji, najčešće se manifestuje u vidu meningitisa. Statistički podaci u tom slučaju govore o stopi smrtnosti od oko 25%, a deca koja se izbore s upalom, najčešće doživotno trpe ozbiljne neurološke posledice. Nakon  porođaja (posebno carskim rezom) se može pojaviti komplikacija – postpartalni endometritis izazvan beta hemolitičkim streptokokom grupe B. Simptomi su povišena temperatura, subinvolucija (nedovoljno smanjivanje i skupljanje) materice i pojava zamućenih lohija neprijatnog mirisa.

Kada čuju koliko ozbiljne posledice može izazvati obična bakterijska infekcija, trudnice trpe veliki strah. Bakterija koja ni na koji način ne manifestuje svoje prisustvo dok je u majčinom telu, za novorođenče zaista može predstavljati veliki problem. Međutim, čak i ako je detektovana infekcija streptokokom grupe B, prisustvo bakterije ne znači da će se beba sigurno zaraziti. Reč je samo o povećanom riziku od infekcije prilikom porođaja. Ohrabrujuća je i činjenica da bakterija odlično reaguje na terapiju. Dakle, bitno je samo blagovremeno testiranje, kako bi se na vreme počelo s terapijom i kako bi se infekcija sanirala pre porođaja. 

Kao i toliko puta u životu, i ovog puta je prevencija ključ uspeha i zdravlja. Vrlo je važno da svaka trudnica obavi mikrobiološku analizu, kako bi se utvrdilo prisustvo pretećih bakterija. Jednostavna terapija antibioticima može doneti veliku razliku – razliku između zdravog i teško bolesnog deteta.

13

Anksioznost u trudnoći i postporođajna depresija – rešenje postoji!

Unapred se pripremamo za brojne fizičke promene koje sa sobom donosi trudnoća: jutarnje mučnine, strije, oticanje nogu, bol u leđima, povremena glavobolja, umor… Međutim, o psihičkim promenama koje tokom trudnoće mogu zadesiti svaku buduću mamu ređe se govori, iako posledice mogu biti teške i dugoročne. Mentalno zdravlje je oduvek tabu tema, a stavovi se ne menjaju ni u trudnoći. Brojne trudnice kriju psihičke probleme s kojima se svakodnevno bore, a istovremeno osećaju veliki strah, ali i stid. Reakcija okoline i stručnjaka često kasni, dok se majke suočavaju sa strahovima, gubitkom volje i nade i osećajem usamljenosti. Nijedna priča o trudnoći, rođenju i roditeljstvu ne bi trebalo da bude obojena mračnim tonovima, jer i za anksioznost i za postporođajnu depresiju rešenje postoji!

Antenatalna ili anksioznost u trudnoći

Svaka majka brine o zdravlju svog deteta. Jasno je da ćete tokom cele trudnoće (a i nakon porođaja) odlaziti na lekarske kontrole, te pratiti rast i razvoj deteta i moguće upozoravajuće simptome. Žene koje se prvi put susreću sa majčinstvom, uglavnom su zabrinutije od onih koje su iskusne i sigurne u svoje umeće. Međutim, čak je i iskusnim majkama teško da razgraniče uobičajenu zabrinutost od pojave antenatalne anksioznosti.

Anksioznost se definiše kao pojava neracionalnog straha i jake strepnje od mogućih posledica (pri čemu nije zagarantovano da će do posledica uopšte doći). Dakle, reč je o pojavi negativnog afekta u vezi situacija koje osoba ocenjuje kao opasne ili ugrožavajuće. Ukoliko je osećaj anksioznosti kraćeg trajanja i slabijeg intenziteta, ne mora nepovoljno uticati na svakodnevni život osobe. Međutim, ako dođe do razvoja anksioznog poremećaja, gotovo svaka sfera života će pretrpeti određene posledice. Anksiozna osoba će primetiti da je napeta, teško se koncentriše na zadatke, oseća bespomoćnost i konstantnu zabrinutost i uznemirenost. Ovakvo stanje mentalno iscrpljuje i izaziva umor. Mogu se primetiti i fizički simptomi, poput jačeg lupanja srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog pulsa i disanja, preznojavanja…

Pojačana anksioznost se može pojaviti prvi put u trudnoći ili se stanje može dodatno pogoršati kod budućih majki koje su se i ranije borile s anksioznošću. Telo se u trudnoći prilagođava i prolazi kroz čitav niz različitih promena. Iako trudnoću često nazivamo blaženim stanjem, naše telo se sve vreme nalazi pod dodatnim stresom. Organizam reaguje na pojačani stres, a neželjena posledica može biti povišen nivo anksioznosti. Mada pojačano lučenje hormona prolaktin i oksitocin na određen način štiti trudnicu od jakog stresa, konstantne negativne misli i intenzivna briga, ipak rezultiraju pojavom anksioznosti. Buduće majke koje su se i ranije susretale s anksioznim poremećajem, u trudnoći mogu osetiti pojačane simptome, ali oni ponekad i izostaju. Statistika pokazuje da se jača anksioznost uglavnom beleži nekoliko meseci nakon porođaja, a ne tokom same trudnoće.

Najbolja prevencija pojave anksioznosti je blagovremeno informisanje. Čak i pre nego što ostanete u drugom stanju, lekaru postavite sva pitanja u vezi trudnoće i zdravlja bebe, koja bi potencijalno mogla izazvati pojačanu brigu. Kvalitetna prenatalna nega je garancija da će se trudnoća odvijati po planu, a da će se mogući problemi na vreme sanirati. Rezultati prenatalnog testiranja unose mir u brojne domove. Reč je o neinvazivnoj, preciznoj i pouzdanoj metodi, koja donosi važne informacije o zdravlju deteta. Za analizu je dovoljno prikupiti samo malu količinu majčine venske krvi. MOJ PRENATALNI TEST dostupan je već od desete nedelje trudnoće i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol bebe. Rezultati koji pokazuju da aneuploidije nisu detektovane, svakoj će majci doneti ogromno olakšanje i smanjiti stres kojem je izložena. Ukoliko planirate trudnoću, a već uzimate medikamente kojima se borite protiv anksioznosti, na vreme se konsultujte sa psihijatrom o mogućem prilagođavanju terapije. Psihoterapija se pokazala kao odličan instrument u borbi protiv pojačane anksioznosti!

Postporođajna depresija

Postporođajna, postpartum ili postpartalna depresija je stanje koje tek u poslednje vreme dobija zasluženu pažnju. Tokom trudnoće se buduća majka priprema za veliki događaj – dolazak deteta na svet. Iako su trudnice svesne da je porođaj samo uvod u konkretno majčinstvo, u postpartum periodu dožive čitavu bujicu emocija i pomešana osećanja. U celu se priču upliće i osećaj krivice – na svet su donele zdravo dete i umesto da su presrećne, one su tužne i bezvoljne. Depresija nije stanje zbog kojeg bi novopečene majke trebalo da osećaju krivicu, već stanje koje zahteva pravovremenu i stručnu intervenciju!

Prvi korak jeste upoznavanje sa simptomima postporođajne depresije i razumevanje kako da razlikujemo postporođajnu depresiju od postporođajne tuge. Postporođajna tuga takođe donosi osećaj bezvoljnosti, utučenosti, potištenosti, umora, iscrpljenosti i opštu preplavljenost emocijama. Javlja se prilično često (podaci kažu kod 80% majki), ali prilično brzo i prolazi (posle nekoliko dana, do dve nedelje). Stanje je uglavnom izazvano pojačanim stresom, kojem je majka svakodnevno izložena, usled neprilagođenosti novonastaloj situaciji. Majke su sklone da budu vrlo samokritične, pa im deluje da detetu ne posvećuju dovoljno pažnje ili da ne obavljaju svoje zadatke na odgovarajući način. Neopravdano razočaranje u sopstvene majčinske sposobnosti, može dovesti do osećaja neizmerne tuge

Postporođajna depresija, s druge strane, traje daleko duže, a simptomi su znatno izraženiji i ozbiljniji. U pitanju je stanje koje zahteva adekvatnu stručnu pomoć i koje neće proći samo od sebe. Nanošenje fizičkih povreda detetu i pokušaj suicida su najteže posledice netretirane postporođajne depresije

Pažnju bi trebalo obratiti na sledeće simptome:

  • osećaj jake tuge i beznadežnosti
  • nagle promene raspoloženja
  • potpuna nezainteresovanost za okruženje i bezvoljnost
  • iritabilnost i umor
  • problemi sa snom 
  • slaba koncentracija
  • distanciranje od bliskih osoba
  • emocionalna zatvorenost
  • intenzivan osećaj krivice, usamljenosti i stida
  • suicidalne misli
  • nametnute misli o nanošenju povreda detetu

Navedene simptome nikada ne bi trebalo shvatati olako, posebno ako se majka već susretala sa prenatalnom depresijom i anksioznošću, ako postoji porodična istorija depresije ili depresivnih epizoda, ako majka pored porođaja prolazi kroz dodatne stresne događaje ili ne dobija adekvatnu podršku od partnera ili okoline. 

Ukoliko navedeni simptomi traju duže od dve nedelje i postaju sve intenzivniji, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija se pokazala kao odlično rešenje, a po potrebi se u ceo proces mogu uključiti i druge osobe, poput partnera ili bliskih članova porodice. Kroz psihoterapiju osoba stiče znanja i usvaja mehanizme kojima se može izboriti sa stresom i strahovima. Antidepresivi su takođe veoma uspešni u tretmanu postporođajne depresije, ali se smeju uzimati isključivo na recept i po preporuci lekara.

Ako simptomi ne posustaju i postaju sve intenzivniji, što pre zatražite pomoć, jer – rešenje postoji! Moramo napomenuti da antenatalnu anksioznost i postporođajnu depresiju mogu doživeti i tate! Zato je veoma važno da što pre razbijemo tabu i otvoreno pričamo o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i u prvim godinama roditeljstva. Anksioznost i depresija nisu vaš izbor, niti su pokazatelji slabog karaktera. Samo će zrela i odgovorna osoba na vreme prepoznati problem i zatražiti stručnu pomoć.

7

Epiduralna anestezija – sve što bi trebalo da znate

Kada test za trudnoću konačno pokaže dve crtice ili plusić, buduća majka će odmah osetiti neopisivo uzbuđenje. Čeka je devet nezaboravnih i neponovljivih meseci – vreme kada će se zbližiti sa svojom bebom i neizmerno je zavoleti, čak i pre nego što je fizički upozna. Međutim, kako se porođaj bliži, strah se sve više meša s uzbuđenjem. 

Nije tajna da prirodni porođaj može biti veoma bolan. Prag bola nije za sve isti, ali će sve porodilje posvedočiti da je reč o prilično bolnom iskustvu. Još ako čuje nekoliko “horor priča” iz prve ruke – trudnica će zaista početi da strepi od porođaja. Ne postoji čarobno rešenje koje će celokupan porođaj pretvoriti u sasvim prijatno iskustvo, ali je epiduralna anestezija nešto najbliže magiji koja može blokirati porođajni bol.

Šta je epiduralna anestezija?

Epiduralna anestezija se danas često primenjuje u akušerstvu. Reč je o regionalnoj anesteziji kojom se blokira bol prilikom porođaja. Zapravo se radi o anelgeziji, jer je cilj uklanjanje bola, a ne kompletan gubitak osećaja u određenoj regiji. Kombinacija anestetika i analgetika ima dvojaku ulogu: anestetik ima zadatak da blokira nervne završetke i tako onemogući okidanje nervnih impulsa, dok je zadatak analgetika da utiče na bol u kičmenoj moždini. Buduća majka će sve vreme biti budna, dok će epidural delovati samo na bol, ali ne i na svest.

Kada i kako se daje epiduralna anestezija?

Epiduralna anestezija se daje kada je cerviks otvoren 3-5 cm ili kada pukne vodenjak. Kontrakcije bi trebalo da budu sinhronizovane i jake i da dolaze na svaka 3-4 minuta. Kada je pregledom utvrđeno da su ispunjeni svi uslovi, epiduralnu anesteziju će uvesti anesteziolog. Važno je napomenuti da se kateter kroz koji se daje epidural postavlja pre aktivnog dela porođaja, dakle pre nego što kontrakcije postanu intenzivne.

Anesteziolog će naložiti trudnici da legne na bok ili da sedne i ostane veoma mirna. Zatim će dezinfikovati regiju i uvesti iglu, dati lokalni anestetik i postaviti kateter. Igla se pažljivo izvlači, a kroz kateter se daje epidural. Kateter je zapravo plastična cevčica, čiji će se jedan kraj naći u epiduralnom prostoru, a drugi se dovodi do ramena porodilje (radi nesmetanog uvođenja epidurala). Već nakon 5-10 minuta od uvođenja prve doze anestetika, porodilja će primetiti da je bol prilikom kontrakcija daleko blaži. Kateter se vadi posle porođaja, a dejstvo anestetika (nažalost) prestaje da deluje već nakon nekoliko sati. 

Zadatak epidurala jeste da ukloni bol, tako da trudnica neće osetiti porođajne bolove, ali će osetiti nagon da se napne. Dakle, nećete osećati kontrakcije niti bol, ali hoćete napon. Dodatne doze anestetika se, po potrebi, uvode tokom celog porođaja, a završna doza se daje nakon porođaja. Tada je zadatak anestetika da blokira bol koji bi trudnica mogla osetiti prilikom naknadnih zahvata, poput epiziotomije.

Epidural ponekad može prouzrokovati usporavanje porođaja, jer su kontrakcije slabije. S druge strane, porodilja će biti opuštenija jer ne oseća bol, što može dovesti do lakšeg i bržeg otvaranja grlića i lakšeg i bržeg porođaja.

Pitanje koje često postavljaju trudnice je: da li epiduralna anestezija boli? Odgovor bi bio: ne boli, ali možete osetiti neprijatnost. Neprijatnost se vezuje za ubod iglom, dok se kratkotrajan bol može osetiti prilikom uvođenja katetera. 

Skriveni rizici epidurala?

Ako se epidural pažljivo uvodi tokom celog porođaja, zadatak porodilje će biti samo da se napne kada oseti napon. Bol će biti blokiran u potpunosti. Pre donošenja odluke o epiduralu, trudnice uvek pitaju da li anestezija može naštetiti bebi. Epidural se uvek primenjuje u saradnji ginekologa i anesteziologa, što znači da se sve vreme pažljivo motre doze anestetika i vitalne funkcije ploda. U krvotoku majke i ploda će se naći veoma mala količina anestetika, koja ne može naštetiti bebi. Bez brige – i majka i dete su sasvim bezbedni.

Ipak, važno je napomenuti da su moguće određene kontraindikacije: nagli pad krvnog pritiska, infekcija na mestu plasiranja katetera, jake glavobolje (uz zujanje u ušima), drhtanje, problemi sa mokrenjem, mučnina. Veoma retko dolazi do oštećenja nerava na mestu gde je uvedena epiduralna anestezija. 

Da bi se izbegle moguće komplikacije, epiduralna anestezija se ne preporučuje trudnicama koje su alergične na lokalni anestetik, imaju oboljenja koja utiču na faktor koagulacije ili su imale hirurške intervencije na kičmenom stubu.

Epiduralna anestezija se primenjuje kod prirodnog porođaja, ali i kod porođaja carskim rezom. U oba slučaja, omogućava majci da svesna i opuštena dočeka svoje novorođenče. Prvo pitanje koje buduće majke postave pre nego što donesu odluku o epiduralu, jeste da li može nepovoljno uticati na bebu. To je dokaz da je majka spremna da prođe i kroz intenzivan bol, kako bi svom detetu osigurala najbolje moguće uslove od samog starta. 

Prenatalno testiranje omogućava budućim roditeljima da se u veoma ranoj trudnoći informišu o zdravstvenom stanju deteta. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće i preporučuje se svim trudnicama. Analiza se vrši na osnovu male količine majčine venske krvi i otkriva prisustvo Daunovog, Edvardsovog i Patauovog sindroma, kao i pol deteta. Test je pouzdan, precizan i ne nosi rizik po mamu i bebu.

Više ćete uživati u trudnoći ako znate da ni porođaj neće biti traumatično iskustvo. Posavetujte se sa svojim lekarom i donesite konačnu odluku o primeni epiduralne anestezije.

8

Gestacijski dijabetes – simptomi, rizik i dijagnostika

Kada sazna da je u drugom stanju, trudnica se unapred priprema za brojne promene kroz koje će telo proći. Fizičke promene koje donosi trudnoća uglavnom su pomalo neprijatne, ponekad bolne ili frustrirajuće – ali su mala cena za nagradu koja nas čeka na kraju puta. Najčešći simptomi trudnoće su opšte poznati budućim majkama, pa ih ne stresiraju previše. Međutim, na određene simptome bi trebalo pažljivo motriti, te blagovremeno odreagovati. U pitanju su simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljnija stanja ili oboljenja – poput gestacijskog ili trudničkog dijabetesa.

Hronični i gestacijski dijabetes

Ukoliko je trudnica i pre ulaska u trudnoću bolovala od dijabetesa, reč je o hroničnom ili predgestacijskom dijabetesu, koji se pažljivo kontroliše tokom cele trudnoće. Trudnica i lekar u ceo proces ulaze svesni dijagnoze, kao i mogućih komplikacija. Gestacijski ili trudnički dijabetes se, s druge strane, javlja kao posledica začeća i ispoljava se kroz smanjenu toleranciju na glukozu tokom trudnoće. Trudnica se susreće sa visokim nivoom šećera u krvi, iako nikada ranije nije imala ovaj zdravstveni problem. S vedrije strane, za razliku od hroničnog, gestacijski dijabetes se povlači nakon porođaja – kada se ponovo uspostavi hormonalni balans. Ipak, kontrole se preporučuju i nakon trudnoće, jer statistika pokazuje da gestacijski dijabetes povećava rizik od pojave drugih vrsta dijabetesa tokom života.

Uzroci nastanka gestacijskog dijabetesa

Gestacijski dijabetes se najčešće javlja u kasnijoj trudnoći i pogađa 2-4% trudnica. Uglavnom se dijagnostikuje između 24. i 28. nedelje trudnoće, dok se simptomi obično povlače 6 nedelja nakon porođaja. 

Smatra se da poremećaj nastaje kao posledica brojnih promena u telu, prevashodno hormonalnog disbalansa. Insulin je hormon čiji je zadatak da metaboliše glukozu i na taj način stvori energiju, a luči ga pankreas. Hormoni posteljice (placentarni lactogen i progesteron) mogu blokirati proizvodnju insulina. Ako je nivo insulina previše nizak, telo ne može da metaboliše unetu glukozu (šećer) u “gorivo”, pa nivo glukoze u krvi posledično raste. Ukoliko pankreas ne uspeva da proizvede dodatne količine insulina, kako bi se stanje uravnotežilo, razvija se trudnički dijabetes.

Vredi napomenuti da se određen stepen otpornosti na insulin (insulinska rezistencija) toleriše u kasnim fazama trudnoće. Ipak, ukoliko se stanje progresivno pogoršava i postoji opasnost od komplikacija, pristupa se dijagnostici.

Simptomi gestacijskog dijabetesa

Gestacijski dijabetes nastupa poprilično podmuklo, jer simptomi oboljenja mogu imitirati uobičajene simptome trudnoće.

Trudnice bi trebalo da obrate pažnju na sledeće promene:

  • pojačana žeđ
  • pojačana glad
  • često mokrenje
  • zamagljen vid
  • jak umor
  • svrab
  • ponekad se javljaju i vaginalne infekcije

Većina trudnica navedenim simtpomima neće pridavati značaj, pa gestacijski dijabetes često ostaje nedijagnostikovan

Posebnu pažnju bi trebalo da obrate trudnice koje pripadaju rizičnim grupama:

  • trudnice starije od 35 godina
  • gojazne trudnice (bilo da su u trudnoću ušle s viškom kilograma ili su se značajno ugojile tokom trudnoće)
  • trudnice koje imaju problema s hipertenzijom
  • gestacijski dijabetes u prethodnim trudnoćama
  • trudnice koje su netolerantne na glukozu
  • porodična anamneza šećerne bolesti
  • trudnice koje su pušači
  • trudnice koje su već rađale dete teže od 4 kg
  • trudnice koje koriste određene lekove (najbolje se konsultovati s lekarom)

Komplikacije koje nastaju kao posledica gestacijskog dijabetesa mogu biti ozbiljne: preeklampsija, prevremeni porođaj, carski rez zbog bebine veličine (beba je teža i veća od proseka), hipoglikemija kod novorođenčeta i mogući problemi s disanjem.

Dijagnostika trudničkog dijabetesa

Redovne kontrole su ključne! Budući da simptomi nisu lako uočljivi, jedino pregled i pravovremena dijagnostika garantuju neophodan tretman. Trudnica će, u okviru rutinske kontrole, testirati i nivo šećera u krvi. Ako redovni mesečni pregled ukaže na visok nivo glukoze u krvi i urinu (6,1-6,9 mmol/l i više), lekar će automatski posumnjati na gestacijski dijabetes. Ultrazvučni preged koji pokazuje bebu veću od proseka za tu fazu trudnoće, uvećanu posteljicu i povećanu količinu plodove vode – može biti znak upozorenja. Između 24. i 28. nedelje trudnoće preporučuje se test opterećenja glukozom OGTT (Oral Glucose Tolerance Test). 

Pre testiranja, trudnica će morati da se pridržava određenih uputstava: suzdržavanje od hrane minimum 10 sati pre testiranja, a veče pre ne bi trebalo konzumirati ništa slatko. Za dobijanje tzv. nultog rezultata, krv se vadi odmah po dolasku. Zatim će trudnica popiti rastvor čiste glukoze (50, 75 ili 100g glukoze – prema preporuci lekara). Krv se vadi na svakih sat vremena još tri puta, što znači da test obuhvata ukupno četiri vađenja krvi. 

OGTT nije bolan (ako izuzmemo kratkotrajan bol prilikom vađenja krvi), ali može biti naporan za trudnicu. Naime, trudnica će nekoliko sati morati da provede u ambulanti, a pri tome neće smeti da konzumira hranu niti piće. Rastvor koji se koristi prilikom testiranja je veoma sladak, pa može izazvati mučninu. 

Prikupljeni uzorci se zatim šalju na analizu, pa se pristupa tumačenju rezultata.

Šta nakon dijagnoze?

Gestacijski dijabetes se uglavnom uspešno drži pod kontrolom kroz zdrav režim ishrane i umerenu fizičku aktivnost. Lekar će preporučiti određenu dijetu, koja će biti obogaćena žitaricama celog zrna, svežim voćem i povrćem i kvalitetnim mesom, dok neće biti opterećena ugljenim hidratima. Umerena fizička aktivnost savetuje se svim trudnicama (sem ako lekar preporučuje mirovanje). Izaberite aktivnost koja vam najviše prija – šetnja, joga, plivanje… Postoje i određeni programi vežbanja koji su osmišljeni baš za trudnice. 

Ako nakon uvođenja zdravih navika lekar ipak ne uoči poboljšanje stanja, prepisaće insulinske injekcije. Pošto se injekcije primaju više puta u toku dana, trudnica će naučiti kako sama da ih koristi. Kontrola nivoa glukoze u krvi vrši se pomoću posebnog merača, a na osnovu kapi krvi iz prsta. Lekar će verovatno zakazivati češće kontrole i pri tome vas uputiti u naredne korake.

Ima li razloga za strah?

Ukoliko se trudnički dijabetes na vreme otkrije, nema razloga za strah. Lekar će pažljivo pratiti vaše stanje i na svaki pokazatelj komplikacija će blagovremeno odreagovati. Trudnicama starijim od 35 godina, kao i onima koje imaju istoriju spontanih pobačaja, opterećenu porodičnu anamnezu, nepovoljne nalaze dabl i tripl testa i u trudnoćama koje su rezultat vantelesne oplodnje, savetuje se i prenatalno testiranje. U pitanju je test koji može otkriti Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom, kao i pol bebe. Kao i kod OGTT, dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke (kod ovog testa samo jedanput), koja se potom šalje na analizu. MOJ PRENATALNI TEST je precizan, pouzdan i sasvim siguran i za bebu i za mamu, a dostupan je svim trudnicama već od 10. nedelje trudnoće.

Obratite pažnju na sumnjive simptome, redovno odlazite ne preglede i iskoristite savremenu prenatalnu negu koja vam se nudi. Na ovaj način ćete osigurati napredak svoje bebe, a istovremeno ćete voditi računa o svom zdravlju. U zdravoj majci će rasti zdrava beba.

9

Mitovi u vezi trudnoće u koje i dalje verujemo

Živimo u vreme kada nas samo nekoliko klikova deli od bitnih informacija. U moderno doba, retko ko veruje u “babske priče”, koje se prenose s kolena na koleno. Međutim, trudnoća je posebno stanje tela i uma, pa neproverene savete koje smo pre trudnoće potpuno ignorisali, sad nekako posmatramo u drugom svetlu. U trudnoći nismo više odgovorni samo za sebe, nego i za zdravlje i napredak još jednog malog bića. Dok se beba razvija u materici, potpuno se oslanja na majčine izbore i odluke. Zato i ne čudi što majka zazire od svega što bi moglo da našteti bebi ili utiče na bebin život postpartum – ma koliko neobično zvučalo.

Upoznajmo mitove u vezi trudnoće sa kojima se često susrećemo:

  1. Trudnica jede za dvoje

Sigurno ste čuli: “Jedi, jedi, sada jedeš za dvoje”. Međutim, čim malo bolje razmislimo, shvatamo da računica ne može biti tačna. Čak ni dete od 2-3 godine ne može da pojede koliko može odrasla osoba. Istraživanja pokazuju da je tokom trudnoće dovoljno dnevno unositi samo 200 kalorija više – što se može izjednačiti sa pola klasičnog sendviča, tri jajeta ili pola čokoladice. “Jesti za dvoje” deluje kao dobar izgovor za hedonizam i maksimalno uživanje u hrani, ali svakako nije preporuka stručnjaka.

  1. Čaša vina je dozvoljena u trudnoći

Ovo je mit koji zaista može dovesti u opasnost razvoj i zdravlje bebe, te ostaviti teške posledice. Naime, ne postoji doza alkohola koja se smatra bezopasnom u trudnoći. Naprotiv, preporučuje se potpuna apstinencija od alkohola. Osim toga, čak i kada bi postojala “bezbedna doza” alkohola, ona bi varirala od osobe do osobe – slično kao što se ljudi razlikuju po količini alkohola koja ih dovodi u alkoholisano stanje. Sem suzdržavanja od alkohola u trudnoći, apstinencija se savetuje i tokom dojenja, jer se tragovi mogu pronaći i majčinom mleku.

  1. Trudnica ne sme da pije kafu

Bez ovog toplog napitka teško je i zamisliti jutro. Prvu jutarnju kafu mnogi doživljavaju kao nežni uvod u dan. Međutim, mit kaže da trudnice ne bi smele da uživaju u kafi. Za razliku od alkohola koji bi trebalo da precrtaju, trudnice ne moraju da odustaju od kafe. Rezultati istraživanja pokazuju da se preveliki unos kofeina tokom prvog trimestra, može povezati sa povećanim rizikom od spontanog pobačaja. Međutim, dovoljno je samo povesti računa o dozama. Unos 200 mg kofeina dnevno smatra se sasvim bezbednim i za mamu i za bebu.

  1. Ishrana trudnice utiče ne bebino čulo ukusa

U pitanju je mit koji više prestavlja pogrešnu informaciju nego što je zaista opasan. Naime, ne postoje naučni dokazi koji bi povezali majčinu ishranu tokom trudnoće i bebine preferencije ka hrani. Prisetimo se da se apetit tokom trudnoće može menjati, pa buduća mama ima žudnju za kombinacijom hrane koja joj ranije ne bi ni pala na pamet (kiseli krastavci i čips, brza hrana i čokolada). Ljubav ka ovakvim nutritivnim kombinacijama uglavnom se ne sreće kod dece. Buduće majke bi svakako trebalo da povedu računa o ishrani, kako bi bile sigurne da su unele dovoljno nutrijenata i obezbedile plodu sve što je neophodno za dalji razvoj.

  1. Položaj stomaka otkriva pol bebe

Zašiljen ili zaobljen stomak, postavljen više ili niže – zaista ne može reći mnogo o polu deteta. Zapravo, može samo dati više informacija o građi trudnice i položaju bebe. Mit je i da brzina otkucaja detetovog srca ukazuje na pol. Ako su otkucaji srca brži – žensko, ako su sporiji – muško. Otkucaji srca zapravo otkrivaju samo da li je beba bila aktivna ili mirna (slično kao i kod odrasle osobe).

Nije mit da MOJ PRENATALNI TEST već od 10. nedelje trudnoće može otkriti pol deteta. U pitanju je test koji, na osnovu malog uzorka majčine krvi, može otkriti i prisustvo najčešćih trizomija kod čoveka – Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. Prenatalni test je dostupan svim trudnicama, a posebno se preporučuje trudnicama starijim od 35 godina, kod opterećene porodične anamneze, kod nepovoljnog nalaza dabl ili tripl testa, ako postoji istorija spontanih pobačaja ili u trudnoćama koje su rezultat vantelesne oplodnje. Test je pouzdan, precizan i bez rizika po bebu i mamu.

  1. Trudnica ne sme biti u kontaktu s mačkom

Uvrežen je mit da trudnica ne sme da bude u kontaktu s mačkom. Ukoliko imate ljubimca, teško je zamisliti punih devet meseci bez maženja. Mačka će da se umiljava, a vi ćete morati da je oterate – jer jednostavno ne sme biti fizičkog kontakta. Na svu sreću, reč je o mitu. Strah od kontakta sa životinjom je nastao zbog potencijalne zaraze toksoplazmozom, koja može biti opasna za trudnicu i bebu. Međutim, nemoguće je zaraziti se toksoplazmozom preko fizičkog kontakta s mačkom. Ako želite da budete sigurni, zadatak čišćenja posipa, tokom trudnoće, prepustite nekom drugom. Moramo naglasiti da mnogo veći rizik od zaraze ovim parazitom nosi konzumiranje neopranog voća ili povrća, ili rad u bašti bez rukavica i bez naknadnog pranja ruku. Mačke su dovoljno dugo bile dežurni krivci i vreme je da ih oslobodimo nepravednih optužbi!

Trudnoća je uvek aktuelna tema, tema o kojoj se stalno priča, pa se može pronaći mnogo informacija, ali i dezinformacija. Znamo da ste tokom trudnoće fokusirani na zdravlje svog deteta i učinili biste sve da ga zaštitite od svih opasnosti. Prilikom posete ginekologu, vodite se idejom da ne postoje glupa pitanja. Šta god da vas brine ili zanima, zatražite informaciju od stručnjaka. Neka razbijanje mitova o trudnoći postane vaša razonoda.

6

Vantelesna oplodnja – važan korak u borbi za potomstvo

Kada poželite za zasnujete ili proširite porodicu, želja će vam se, najčešće, uskoro i ostvariti. Za nekoliko meseci, u rukama ćete držati malog naslednika ili naslednicu i sreći neće biti kraja. Međutim, ako pokušavate već 6 meseci ili čak godinu dana, a i dalje nema rezultata, savetuje se da potražite pomoć stručnjaka. Iako partneri neplodnost često doživljavaju kao sopstvenu grešku ili krivicu, u većini slučajeva se radi o medicinskom problemu koji nije moguće kontrolisati. Nije vreme za okrivljavanje sebe ili drugih, nego za pregrupisavanje i pripremu za emocionalni i finansijski rolerkoster i pravi test strpljenja, koje sa sobom donosi vantelesna oplodnja.

Ako do željene trudnoće nije došlo ni nakon pola godine pokušavanja – uzrok ne mora biti sterilitet. Ipak, trebalo bi se obratiti lekaru, kako biste otkrili koren problema. Ponekad životni stil (nepravilna ishrana, pušenje, konzumacija alkohola, pojačan stres) i ranija upotreba određenih medikamenata (oralna kontracepcija), mogu otežati ili prolongirati čitav proces.

Vantelesna oplodnja (VTO) predstavlja asistiranu reprodukciju, a obuhvata medicinske procedure kojima se jajne ćelije i embrioni tretiraju van tela žene (otuda i naziv). Predstavlja samu krunu lečenja steriliteta, a ponekad je i jedini put do ostvarenja želje o roditeljstvu. 

VTO obuhvata:

  • hormonsku terapiju
  • standardnu vantelesnu oplodnju (in vitro fertilizacija, IVF) ili ICSI

Postoje i druge metode vantelesne oplodnje: IVM, oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoidima ili embrionima, surogat majčinstvo. Međutim, IVF i ICSI se najčešće primenjuju i daju odlične rezultate. Koja će se od ove dve metode primeniti prilikom lečenja neplodnosti, zavisi prevashodno od broja i kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida (broj, pokretljivost, građa)

Standardna, klasična oplodnja ili IVF podrazumeva postupak kada se jedna ili više jajnih ćelija kombinuje sa spermatozoidima i to u laboratorijskim, strogo kontrolisanim uslovima. Embrioni se zatim razvijaju van materice 3-5 dana, pa nastupa implantacija.

Intracitoplazmatska injekcija speramtozoida ili ICSI se razlikuje od klasične metode po tome što se ovog puta u jajnu ćeliju direktno ubrizgava jedan spermatozoid (kod IVF-a se više spermatozoida kombinuje sa jednom ili više jajnih ćelija).

Vantelesna oplodnja se preporučuje ukoliko i nakon godinu dana nezaštićenih seksulanih odnosa (6 meseci za trudnice starije od 35 godina) i dalje ne dolazi do trudnoće, te analiza ukazuje na sterilitet. Testiranjem se mogu otkriti različiti uzroci neplodnosti: hormonalni disbalans, oštećenje jajovoda, abnormalnosti materice, nizak broj spermatozoida lošijeg kvaliteta… Ponekad se na plodnost može uticati jednostavnim prilagođavanjem navika ili životnog stila. Kada za problem steriliteta ipak ne postoji jednostavno rešenje, nada se polaže u vantelesnu oplodnju.

Postupak u određenoj meri može varirati, ali najčešće obuhvata 4 važna koraka:

  1. Stimulacija jajnika

Jasno je da je na samom početku neophodna stimulacija jajnika. Ovaj korak podrazumeva primenu hormonske terapije. Hormon koji stimuliše rast jajnih ćelija (FSH) se ubrizgava u precizno definisanim dozama. Krajnji cilj je da se poveća broj jajnih ćelija koje žena otpušta tokom jednog ciklusa. 

  1. Aspiracija jajnih ćelija

Kada su jajne ćelije zrele, vreme je za aspiraciju. Žena je određeni vremenski period redovno primala hormonsku terpaiju, a sada prima tzv. stop-injekciju. Na ovaj način se stopira dalji rast folikula. Nakon 36 sati, vrši se sakupljanje jajnih ćelija, koje će kasnije biti spojene sa spermatozoidima. 

  1. Laboratorijska faza – IVF

Sledeći korak sa sobom nosi najviše strepnje – sama vantelesna oplodnja. Embriolozi izdvajaju kvalitetne jajne ćelije i pripremaju ih za oplodnju. Kasnije će te iste jajne ćelije biti spojene sa hiljadama spermatozoida, koji su ranije ili istog dana prikupljeni od muškarca (kod ICSI procedure, jedan odabrani spermatozoid se direktno ubrizgava u jajnu ćeliju). 

  1. Praćenje embriona

Narednih dana se napredak pažljivo prati, te se beleži broj uspešno oplođenih jajnih ćelija. Nakon života u laboratoriji, gde se uslovi pažljivo kontrolišu, embrioni za koje stručnjaci smatraju da imaju najviše potencijala, se implantiraju u matericu. Kvalitetni embrioni se mogu i zamrznuti i na taj način iskoristiti kasnije.

I šta sada? Sada je vreme za test strpljenja. Dve nedelje nakon implantacije, možete uraditi test, kako biste ustanovili da li je postupak bio uspešan. Možete koristiti standardni test za trudnoću, mada se preporučuje test krvi, kako bi se precizno utvrdio nivo hormona HCG. Ako imate sreće, to će biti prvi i poslednji put da ste se podvrgli proceduri vantelesne oplodnje, a test će konačno pokazati željno iščekivani plusić. Ukoliko ipak nije došlo do trudnoće, ne gubite nadu. Iz prikupljenog materijala, stručnjaci možda mogu dobiti više informacija o stanju jajnih ćelija, spermatozoida i embriona, što može pomoći u daljem tretmanu. 

Trudnoća koja je rezultat vantelesne oplodnje uglavnom se vodi kao visokorizična. Sem toga, roditelji koji su se godinama borili za potomstvo, uvek su dodatno oprezni. Strah od spontanog pobačaja je jak, posebno ako su budući roditelji već prošli kroz niz ovakvih gubitaka. Prenatalni test preporučuje se svima, a posebno trudnicama starijim od 35 godina, u slučaju istorije spontanih pobačaja i opterećene porodične anamneze, u slučaju nepovoljnih nalaza dabl/tripl testa i kod trudnoća koje su rezultat vantelesne oplodnje. MOJ PRENATALNI TEST je dostupan već od 10. nedelje trudnoće i otkriva najčešče trizomije (13, 18, 21), kao i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke, koja se šalje na analizu. Test je potpuno bezbedan, pouzdan i precizan.

Sam postupak vantelesne oplodnje se sprovodi pod strogo kontrolisanim uslovima. Međutim, ishod ponekad odstupa od očekivanog. Naime, implantacijom više embriona u matericu, povećava se šansa za stvaranje višeplodne trudnoće. Višeplodne trudnoće su same po sebi rizične. Dešava se i da ćelije embriona počnu normalno da se dele, ali da zatim nastupi zastoj u deobi i plod prestaje da se razvija. Dakle, uspešna implantacija nije garancija finalnog uspeha. Međutim, vantelesna oplodnja pokazuje fantastične rezultate i donosi radost roditeljima koji su već počeli da sumnjaju da će se ikada ostvariti u toj ulozi. Bitno je napomenuti da dosadašnja istraživanja ne pokazuju povezanost između procesa začeća putem vantelesne oplodnje i pojave dugoročnih zdravstvenih problema kod dece začete ovim putem

Naoružajte se strpljenjem, jedno drugom uvek budite podrška i nemojte gubiti nadu. Tehnologija napreduje iz dana u dan i donosi rešenja čak i za najteže oblike steriliteta.