Mikrodelecije hromozoma – kako nastaju i koga pogađaju?

Budući roditelji uvek računaju da će dočekati potpuno zdravo dete. Pozitivno razmišljanje je veoma važno tokom trudnoće, jer bismo u suprotnom bili izloženi stalnoj brizi sve do rođenja deteta. S druge strane, baš zato što se nada da će s bebom sve biti u redu pretvori u očekivanje, svaka dijagnoza u tom najranijem periodu za roditelje predstavlja šok.

Genetska lutrija zna da bude okrutna, a ako ste roditelj sasvim zdravog deteta, znajte da ste veliki srećnik. Čak i najmanja odstupanja prilikom kopiranja genetskog materijala (bilo da su u pitanju duplikacije ili delecije) mogu rezultirati pojavom abnormalnosti koje se dalje manifestuju u vidu različitih sindroma. Hromozomopatije mogu značajno uticati na kvalitet života obolelog, ali i skratiti životni vek. Po pravilu su delecije letalnije od duplikacija, budući da je deo genetskog materijala nepovratno izbrisan. Mikrodelecije mogu pogoditi svaku trudnoću, a pojedini mikrodelecioni sindromi (u manjem broju slučajeva) mogu biti i nasledni.

Šta su mikrodelecije hromozoma?

Da bismo se dotakli teme mikrodelecija, prethodno se moramo bolje upoznati s hromozomima. DNK je nosilac genetskih zapisa za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih bića. Hromozomi predstavljaju gradivne makromolekule DNK i u njima je smešten najveći deo gena. Dakle, hromozomi su nosioci genetskog materijala koji nasleđujemo od svojih roditelja i kojim su određene sve naše karakteristike. Hromozomi mogu biti autozomni i polni.

Mikrodelecije predstavljaju gubitak dela hromozoma (manje od 5 Mb) na određenoj hromozomskoj lokaciji. Prefiks “mikro” upućuje na činjenicu da gubitak genetičke informacije mora biti manji od 5 miliona baznih parova. Budući da su abnormalnosti toliko sitne, donedavno ih je bilo nemoguće detektovati. Tek primenom in situ hibridizacije osamdesetih godina prošlog veka, naučnici su dobili priliku da detektuju mikrodelecije.

Hromozomska lokacija na kojoj nedostaje deo genetskog materijala određuje vrstu poremećaja, dok količina materijala koji je obrisan utiče na težinu simptoma. Zaključujemo da je u pitanju genetska lutrija unutar genetske lutrije jer posledice mirkodelecija (u zavisnosti od lokacije i količine izbrisanog materijala) variraju od minimalnih i praktično zanemarljivih, do ozbiljnih koje značajno oštećuju fenotip.

Najčešći mikrodelecioni sindromi

Mogućnost detekcije mikrodelecija dovela je naučnike u poziciju da definišu sindrome koji proizilaze iz određene abnormalnosti, te da isprate koji se mikrodelecioni sindromi najčešće javljaju. Neki od najčešćih sindroma izazvanih mikrodelecijom hromozoma su Di-Džordžov sindrom, 1p36 mikrodelecioni sindrom, Wolf-Hirschorn sindrom, Prader Willi / Angelman i “Cri du chat”.

Di-Džordžov sindrom

Sindrom nastaje usled delecije na 22. hromozomskom paru, te se naziva još i 22q11.2 delecijski sindrom. Incidenca je 1 na 4.000 ljudi, s tim da se sindrom možda javlja i češće ali slučajevi nisu zavedeni, usled izostanka adekvatne dijagnostike.

Obolela deca se često suočavaju sa srčanim problemima, problemima sa skeletom i psihijatriskim oboljenjima. Neretko se javljaju epileptični napadi i mentalna zaostalost, a povećan je rizik od razvoja pojedinih autoimunih bolesti i hormonskih poremećaja. Skorija istraživanja ukazuju i na veću šansu za pojavu Parkinsonove bolesti, a simptomi se manifestuju već u ranijoj životnoj dobi. Uglavnom se mogu primetiti tipične fizičke karakteristike, poput nerazvijene brade, malformacije ušnih školjki i otvora na krovu usne duplje.

U malom procentu (10%) Di-Džordžov sindrom može biti nasledan, ali se u većini slučajeva javlja usled mutacije tokom embrionalnog razvitka.

1p36 mikrodelecioni sindrom

Kao što mu samo ime kaže, sindrom nastaje usled delecije na 1. hromozomu (u kratkom p kraku). Javlja se kod 1 od 5.000 novorođenčadi.

Tipične fizičke karakteristike uključuju manju glavu s duboko usađenim očima i širokim i pljosnatim nosom, brada je prominenta, a ušne školjke malformisane. Često su prisutni poremećaji ponašanja, kao i teška mentalna zaostalost. Sindromom mogu biti pogođeni i sluh i vid, gutanje može biti otežano usled niskog mišićnog tonusa, a javljaju se i problemi sa srcem, gastrointestinalnim traktom, bubrezima i genitalijama.

Poremećaj uglavnom nije nasledan i javlja se tokom formiranja reproduktivnih ćelija ili tokom ranog razvoja fetusa.

Wolf-Hirschorn sindrom

Sindrom nastaje usled brisanja genetskog materijala s p kraka 4. hromozoma (4p16.3). Incidenca je 1 na 50.000 novorođenčadi.

Prisutan je specifičan oblik lobanje, koja je često asimetrična. Glava je manja, čelo visoko, nos pljosnat i izražen je razmak između očiju. Javlja se i malformacija ušiju, koja može biti propraćena problemima sa sluhom. Sindrom može pogoditi i vitalne unutrašnje organe, poput srca, mozga i bubrega. Dete ima nizak mišićni tonus i sporije napreduje od svojih vršnjaka, a beleži se i mentalna zaostalost. Težina simptoma može varirati u zavisnosti od količine genetskog materijala koji nedostaje.

Prader Willi / Angelman sindrom

Kod ovog sindroma se delecija u 70% slučajeva javlja na hromozomu 15 i to očevoj kopiji. U drugim slučajevima, dete dobija obe kopije hromozoma 15 od majke, te delovi hromozoma ne sadrže funkcionalne kopije specifičnih gena (uniparentalna dizomija). Javlja se kod 1 od 25.000 beba.

Sindrom se praktično može podeliti u dva perioda koje obeležavaju veoma različiti simptomi, što dodatno otežava dijagnostiku. U ranom detinjstvu su prisutni: slab mišićni tonus, usporen rast i razvoj u odnosu na vršnjake i poteškoće u hranjenju. S druge strane, kasnije se javlja nezasit apetit koji često dovodi do ozbiljne gojaznosti. Usled nemogućnosti da ikada osete sitost, obolele osobe hranu često traže na najčudnijim mestima (poput kanti za otpatke), dok se namirnice u domu neretko drže pod ključem. Prisutna je blaga do umerena mentalna zaostalost, uz agresivne ispade i probleme s ponašanjem. Tipične fizičke karakteristike uključuju nizak i zdepast rast i razrokost. Pubertet se javlja sa zakašnjenjem, a pogođene osobe su uglavnom neplodne. 

“Cri du chat”

Prevod s francuskog bi glasio: mačji plač. Sindrom je dobio ovaj naziv zbog karakterističnog plača obolelih beba, koji podseća na mjaukanje. Naziva se još i 5p delecijski sindrom jer nastaje usled gubitka dela materijala na 5. hromozomu. “Cri du chat” pogađa 1 na 20-50.000 beba.

Na samom rođenju je primetna mikrocefalija (mala glava), a beleže se i slab mišićni tonus i niska porođajna težina. Kasnije se uočavaju: blaga mentalna zaostalost, sporiji psihomotorni razvoj, problemi s govorom i učenjem i otežano gutanje. Može biti prisutna i srčana mana.

Sindrom češće pogađa devojčice nego dečake. U malom broju slučajeva (oko 10%), dete nasleđuje anomaliju od zdravog roditelja. Roditelj je u ovom slučaju samo nosilac translokacije i sam ne pokazuje nikakve simptome.

Rano otkrivanje mikrodelecionih sindroma

Mikrodelecije mogu pogoditi bilo koji deo bilo kog hromozoma u ljudskom organizmu. Pojedini mikrodelecioni sindromi se javljaju retko, ali je ta informacija važnija istraživačima i lekarima nego roditeljima. Roditelj koji je suočen s ozbiljnom dijagnozom svog deteta će se odmah fokusirati na opcije lečenja. Kao i za većinu drugih hromozomopatija, za mikrodelecione sindrome ne postoji lek, a terapija je uglavnom simptomatska.

Međutim, nada ipak postoji. Ranije je dijagnostika mikrodelecionih sindroma bila moguća tek na rođenju deteta, nekad i kasnije u detinjstvu, a ponekad bi dijagnoza sasvim izostala, usled promenljivih simptoma ili drugih otežavajućih okolnosti. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije, najsavremeniji prenatalni testovi su danas u mogućnosti da detektuju mikrodelecije hromozoma već u ranoj trudnoći!

Testovi iz naše ponude detektuju mikrodelecije i duplikacije (i to ne samo najčešće), dostupni su i za blizanačke trudnoće i otkrivaju i pol bebe. Procedura uzorkovanja je potpuno bezbolna i bezbedna, a uzima se samo 10 ml majčine krvi. Nakon analize na najsavremenijoj Illumina platformi, utvrđuje se da li su prisutne hromozomopatije u plodu. Ukoliko test detektuje abnormalnosti, mi snosimo troškove dalje dijagnostičke procedure. Ako test pokaže da je s bebom sve u redu – pred vama je bezbrižna trudnoća!

moj PREANTALNI TEST – misli na Vas i na Vašu bebu!